Nacionalna priznanja ličnostima iz regiona i dijaspore

Priznanja su uručili ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

"Nagrade koje danas uručujemo nose imena ljudi koji su u jednom trenutku svoga života bili srpska dijaspora, srpsko rasejanje. Stvarali su i radili van Srbije, ali je njihovo delo uzidano u temelje naše državne i nacionalne građevine", rekao je Selaković.

Istakao je da naš prioritet mora da bude očuvanje srpskog jezika, ćirilice, kulture, običaja i drugih posebnih identitetskih obeležja gde god naš narod da živi.

Selaković je podvukao da ova priznanja pripadaju onima koji su u velikoj meri svoj život podredili tome da se srpski jezik govori i da se srpsko ime čuje, posebno tamo gde bi oni, da nije takvih napora, kako kaže, iščezli gotovo sigurno u moru tuđih jezika i imena.

Kako je poručio, preduslov da naš narod ima budućnost jeste da nas ima.

"To ne znači samo da se više rađamo, što je od velike važnosti, već i da oni koji su rođeni kao Srbi to i ostanu. Negovanje srpskog jezika i ćirilice zato ne sme da bude nešto što je izlišno, tek nekakav intelektualni hobi naših ljudi u rasejanju", rekao je Selaković.

Istakao je da je to pitanje opstanka naše nacije što je, dodao je, mnogo važnije od intelektualnog hobija.

"Mnogo je izvanredno uspešnih pripadnika srpskog naroda širom sveta i prirodno je da oni koji su svojim profesijama dosegli vrhunce postaju i građani sveta, ali po pravilu oni najveći nikada ne zaboravljaju ko su i odakle su jer su svesni da su ponešto od svog uspeha crpeli i iz svog kolektivnog identiteta", rekao je Selaković.

Nagrada "Nikola Tesla" za zasluge postignute u oblasti nauke kojima se promovišu pronalazačka dostignuća srpskih naučnika dodeljena je naučniku Vladimiru Cmiljanoviću koji u Bazelu predvodi tim stručnjaka koji radi na otkrivanju leka protiv raka i na vakcini druge generacije protiv Kovida 19.

Predsednici Matice srpske u Crnoj Gori i profesorki Filozofskog fakulteta u Nikšiću Jelici Stojanović dodeljena je nagrada "Vuk Karadžić" za rezultate u oblasti negovanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma među Srbima u regionu i dijaspori.

Profesoru srpskog jezika i književnosti Srđanu Mijalkoviću iz Austrije dodeljena je nagrada "Dositej Obradović" za doprinos u oblasti prosvete i očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba u dijaspori i regionu.

"Mi koji ne živimo u Srbiji uvek se osećamo kao da smo otišli od svoje majke, od svoje porodice, ali znamo da je naša majka uvek tu jer Srbija je naša majka i uvek će to i biti", rekao je Mijalković.

Istakao je da su Srbi, svuda gde žive, deo jedinstvenog, nedeljivog, čvrstog srpskog kulturnog i duhovnog prostora.

"To je prostor van trenutnih granica, društvenih promena i politika koji nas čini onime što jesmo i moramo ga zajedno, ozbiljno i odgovorno čuvati i negovati jer ukoliko je on čvršći, nama, ali i našoj deci koja u tom prostoru stasavaju biće lepše, lakše i bolje", rekao je Mijalković.

Nagradu "Slobodan Jovanović", koja se dodeljuje za doprinos u oblasti politike kojim se jača ugled i položaj Srbije i srpskog naroda u regionu i svetu, dobio je predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Momčilo Vuksanović.

Glavnu nagradu, "Majka Srbija" za životno delo i nesebičnu posvećenost jačanju srpskog naroda u rasejanju dobio je Đorđe Mihailović - čuvar srpskog vojničkog grblja Zejtinlik u Solunu kome će, kako je rečeno, to priznanje sutra u Solunu uručiti ministar Selaković.

Gujon je rekao da svaka nagrada daje "vetar u leđa" i uliva dodatnu motivaciju i nadu.

"To je dokaz da je vaš rad, trud zapažen, cenjen, poštovan. Zato su nagrade bitne", rekao je Gujon.

Istakao je da se danas nagrađuje upornost i posvećenost ljudi koji rade svaki dan tokom cele godine.

"Vi ste, svako na svoj način priznati u svetu, a naše ste gore list i to je veliki ponos za svakoga od nas. Mlađim generacijama su potrebni uzori koji su uspešni, borbeni i posvećuju svoj život ostvarivanju višeg cilja, a da pritom ne očekuju ništa za uzvrat", rekao je Gujon i podvukao da takve ljude treba prepoznati i nagraditi.

Dodela Nacionalnih priznanja za doprinos jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori i očuvanje osobenosti, jezika, kulture i tradicije našeg naroda u rasejanju i okruženju uvedena je Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, a ove godine dodeljena su prvi put nakon 10 godina.