Hepatitis C kosi seksualne radnice
NOVI SAD: Rađanje dece koju ostavljaju u sirotištima, zaraženost hepatitisom i sifilisom, zavisnost od narkotika, život bez dokumenata, zdravstvene knjižice i mogućnosti lečenja, uz stalne opasnosti od batina i zlostavljanja, svakodnevica je ženama koje često i od detinjstva rade na ulici i bave se najstarijim zanatom.
U heroinsku zavisnost beže, kako same kažu, ne bi li lakše podnele sve ono što im posao donosi.
Iako ima svega 22 godine, devojka s kojom smo pričali kaže da je na ulici već devet godina.
"U posao me je uvela drugarica, koja je već radila na Kaćkoj petlji. Nisam imala od čega da živim i zato sam počela ovim da se bavim. Nekada imam probleme s nekim mušterijama, a imam i stalne klijente. Knjižicu nemam i ne idem kod lekara. Znam da nemam HIV, ali imam ono drugo, onaj hepatitis", priča ova mlada devojka, koju ćemo mi zvati Ankica.
I ona, kao i druge njene koleginice, ne mogu da idu kod ginekologa, i to zato što ni u privatnim ordinacijama neće da ih prime, kada čuju da su u pitanju seksualne radnice, kaže Nebojša Đurasović predsednik Udruženja “Prevent”, koje vodi jedino svratište u našoj zemlji za ove žene.
"Želimo da im zdravlje i ponašanje učinimo što boljim, a ne da ih menjamo. One kod nas dobiju kondome, mogu da se istuširaju, operu kosu, operu veš. Do polovine 2014. imali smo mobilnu medicinsku jedinicu sa ginekološkim stolom i jednom mesečno su ginekolog i medicinska sestra obavljali preglede na terenu. Bilo je pokušaja da organizujemo preglede u institucijama, ali zbog stigme i diskriminacije nismo uspeli. Ni u državnim, ni u privatnim ordinacijama", priča Đurasović.
Neke od ovih žena su ranije često namerno ostajale u drugom stanju i rađale decu, jer nisu išle u zatvor dok su trudne. Kako kaže, i devojka s kojom smo pričali je, radeći na štajgi, ostajala trudna i rodila je šestoro dece, koju je ostavila u ustanovama.
Naša sagovornica Ankica kaže kako ne ide “na posao” kada je bolesna i ne oseća se dobro. Pitanje je i šta ona i njene koleginice procenjuju kao stanje zbog kojeg neće izaći na ulicu, jer Đurasović navodi da imaju i slučajeve kada žena direktno nakon porođaja ide na Kaćku petlju, gde im je “zona rada”.
"Imali smo takve najekstremnije primere da žena pravo s porođaja dođe na Petlju, kao i da trudnice rade do porođaja i po kiši i po snegu, po svim vremenskim uslovima", navodi on.
Iako naša sagovornica Ankica smatra da ne trpi zlostavljanje, realnost je drugačija. Đurasović kaže da su one navikle na zlostavljanje i smatraju ga bezmalo delom posla.
"Makroi su im ujedno i muževi, partneri, momci. Najčešće je u pitanju sprega droge i seksualnog rada, te one rade za drogu i tako ih plaćaju. Bilo je i smrti zbog predoziranja, ubistvo pre godinu dana i svirepo ubistvo pre nekoliko godina kada je jedna devojka izbodena na Kaćkoj petlji. Njih 40 odsto je izjavilo da trpi nasilje, ali one to shvataju kao deo posla. Nasilje trpe i od klijenata i od policije i to je zatvoreni krug iz kojeg teško izlaze. Na njima se iskaljuju ljudi koji u društvu deluju bezazleno", priča Nebojša Đurasović.
Ono što “Prevent” uspeva jeste da u saradnji s Institutom za javno zdravlje Vojvodine organizuje testiranje na HIV i hepatitis C.
"Oko 30 odsto seksualnih radnica ima hepatitis C, a znamo da je samo jedan muškarac imao HIV. Polno prenosive bolesti nisu toliko zastupljene koliko se očekuje, a dominiraju hlamidija, kondilomi i hepatitis B zbog analnih odnosa. Ima i sifilisa", kaže Đurasović i napominje da u svratište “Preventa” redovno dolazi 30 do 40 devojaka.
Ljubica Petrović
Foto: Dnevnik/Radivoj Hadžić