Хепатитис Ц коси сексуалне раднице
НОВИ САД: Рађање деце коју остављају у сиротиштима, зараженост хепатитисом и сифилисом, зависност од наркотика, живот без докумената, здравствене књижице и могућности лечења, уз сталне опасности од батина и злостављања, свакодневица је женама које често и од детињства раде на улици и баве се најстаријим занатом.
У хероинску зависност беже, како саме кажу, не би ли лакше поднеле све оно што им посао доноси.
Иако има свега 22 године, девојка с којом смо причали каже да је на улици већ девет година.
"У посао ме је увела другарица, која је већ радила на Каћкој петљи. Нисам имала од чега да живим и зато сам почела овим да се бавим. Некада имам проблеме с неким муштеријама, а имам и сталне клијенте. Књижицу немам и не идем код лекара. Знам да немам ХИВ, али имам оно друго, онај хепатитис", прича ова млада девојка, коју ћемо ми звати Анкица.
И она, као и друге њене колегинице, не могу да иду код гинеколога, и то зато што ни у приватним ординацијама неће да их приме, када чују да су у питању сексуалне раднице, каже Небојша Ђурасовић председник Удружења “Превент”, које води једино свратиште у нашој земљи за ове жене.
"Желимо да им здравље и понашање учинимо што бољим, а не да их мењамо. Оне код нас добију кондоме, могу да се истуширају, оперу косу, оперу веш. До половине 2014. имали смо мобилну медицинску јединицу са гинеколошким столом и једном месечно су гинеколог и медицинска сестра обављали прегледе на терену. Било је покушаја да организујемо прегледе у институцијама, али због стигме и дискриминације нисмо успели. Ни у државним, ни у приватним ординацијама", прича Ђурасовић.
Неке од ових жена су раније често намерно остајале у другом стању и рађале децу, јер нису ишле у затвор док су трудне. Како каже, и девојка с којом смо причали је, радећи на штајги, остајала трудна и родила је шесторо деце, коју је оставила у установама.
Наша саговорница Анкица каже како не иде “на посао” када је болесна и не осећа се добро. Питање је и шта она и њене колегинице процењују као стање због којег неће изаћи на улицу, јер Ђурасовић наводи да имају и случајеве када жена директно након порођаја иде на Каћку петљу, где им је “зона рада”.
"Имали смо такве најекстремније примере да жена право с порођаја дође на Петљу, као и да труднице раде до порођаја и по киши и по снегу, по свим временским условима", наводи он.
Иако наша саговорница Анкица сматра да не трпи злостављање, реалност је другачија. Ђурасовић каже да су оне навикле на злостављање и сматрају га безмало делом посла.
"Макрои су им уједно и мужеви, партнери, момци. Најчешће је у питању спрега дроге и сексуалног рада, те оне раде за дрогу и тако их плаћају. Било је и смрти због предозирања, убиство пре годину дана и свирепо убиство пре неколико година када је једна девојка избодена на Каћкој петљи. Њих 40 одсто је изјавило да трпи насиље, али оне то схватају као део посла. Насиље трпе и од клијената и од полиције и то је затворени круг из којег тешко излазе. На њима се искаљују људи који у друштву делују безазлено", прича Небојша Ђурасовић.
Оно што “Превент” успева јесте да у сарадњи с Институтом за јавно здравље Војводине организује тестирање на ХИВ и хепатитис Ц.
"Око 30 одсто сексуалних радница има хепатитис Ц, а знамо да је само један мушкарац имао ХИВ. Полно преносиве болести нису толико заступљене колико се очекује, а доминирају хламидија, кондиломи и хепатитис Б због аналних односа. Има и сифилиса", каже Ђурасовић и напомиње да у свратиште “Превента” редовно долази 30 до 40 девојака.
Љубица Петровић
Фото: Дневник/Радивој Хаџић