Na poslu i bolesni i maltretirani
Prošle godine Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova radnici su podneli 173 zahteva za rešavanje individualnih sporova, a najveći broj zahteva odnosio se na zlostavljanje na radu.
U istraživanju Instituta za psihologiju, rađenom u 44 opštine, više od četvrtine zaposlenih u Srbiji izjavilo je da su zlostavljani na radu. Zlostavljač je najčešće šef, ali se većina nije žalila, strahujući od otkaza.
Danas zaposleni zbog straha od otkaza ćute i trpe. No, ne samo da su zarad očuvanja radnog mesta spremni da izdrže zlostavljanje, već je sve prisutnija “bolest radnog mesta” odnosno da radnici i bolesni rade zbog straha od gubitka posla. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “ Dr Milan Jovanović Batut”, iz novog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, smanjeno je odsustvovanje s posla zbog zdravstvenih problema.
U 2006. godini s posla se odsustvovalo prosečnih 51,6 dana, a sada tek 34,5 dana, pri čemu je reč o hroničnim bolestima i povredama, gde su bolovanja duga. Reč je o bolovanjima koje plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje, a ne gazda. Najviše odsustvuju zaposleni s visokim i višim obrazovanjem. Podaci pokazuju da je 2013. svaki sedmi stanovnik, ili 14,6 odsto stanovništva, odsustvovao s posla iz zdravstvenih razloga.
Stručnjaci ukazuju na to da problem bolesnih radnika koji dolaze na posao iz straha od gubitka posla postaje aktuelniji pojavom nesigurnosti na radnom mestu. Jednostavno, ističu, strah od gubitka posla jači je od bolesti i posebno je izražen kod radnika koji rade kod privatnika. Radnici zaposleni kod privatnika znaju da ne smeju , čak ni bolesni, odsustvovati sa posla jer im to može doneti otkaz.
No, u isto vreme, stručnjaci ističu da bolesni radnici nisu sposobni kvalitetno da rade, odnosno da oni koji imaju zdravstvene probleme imaju smanjenu produktivnost, pa se samim tim postavlja pitanje da li bi gazdi bilo bolje da im plati da odboluju nego da ih tera da pod temperaturom ili bolovima rade.
Pored straha od gubitka posla, bolesne radnike na odlazak na radno mesto tera i smanjena plata. Naime, dok su na bolovanju, oni umesto plate primaju naknadu zarade. Ona mesečno iznosi 65 odsto redovne plate, a 100 odsto samo ukoliko je reč o profesionalnoj bolesti, povredi na radu ili dobrovoljnom davanju organa i tkiva.
Naknadu zarade za prvih mesec dana plaća gazda, a od 31. dana nadalje matična filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iz obaveznog zdravstvnog osiguranja.
LJ. Malešević