Na metadonu 6.000 Novosađana?
Ne postoji ulica u Novom Sadu koja nema nekoga ko se konstantno ne drogira, a mnogo je i onih koji su na metadonu i drugim supstitucionim terapijama. Zdravstveni sistem te ljude smatra izlečenim, a oni su u stvari samo prešli s ilegalnih na legalne supstance, kaže direktor udruženja “Restart” Boris Štrbac.
- U Novom Sadu, oko 80 odsto onih koji su na supstitucionoj terapiji to zloupotrebljava. U poslednjih pet godina razvijena je mreža koja se iz Novog Sada širi na Zrenjanin, Kikindu, Suboticu i druga veća i manja mesta, gde se preprodaje terapija, pre svega buprenorfin, koji se dobija na recept i izaziva ozbiljnu zavisnost - navodi Štrbac.
Međunarodni dan borbe protiv narkomanije obeležava se 26. juna, a tim povodom Specijalna bolnica za lečenje zavisnosti “Vita” iz Novog Sada uradila je istraživanje na uzorku od 400 ispitanika, starih od 15 do 30 godina. Dobijeni podaci kažu da je svaki drugi mladi čovek u tom uzrastu ponuđen drogom, da njih 69,8 odsto zna nekoga ko se drogira, a skoro polovina zna gde i od koga mogu da kupe neku psihoaktivnu supstancu.
Štrbac smatra da su ovi procenti i veći, jer mnogi koji su probali drogu to ne žele da priznaju. Tačan broj narkomana se ne zna, ali navodi da je jako veliki broj zavisnika na supstitucionim terapijama.
- Mislim da u Novom Sadu ima između 5.000 i 6.000 ljudi koji su na metadonu i buprenorfinu. Od tog broja njih 1.800 do 2.000 legalno dobijaju terapiju, a ostali je nabavljaju od preprodaje. Heroina ima manje na ulici, ali ga ima i dalje. Sada, a naročito tokom leta, više se uzimaju sintetičke droge, kokain i marihuana, koja je stalno u opticaju - navodi Štrbac.
Kada je reč o sintetičkim drogama, naš sagovornik kaže da su one jako popularne i da se stalno menjaju. Objašnjava da postoji Evropska kancelarija za brzo reagovanje i kontrolu narkotika koja se nalazi u mnogim većim evropskim gradovima, ali da ni oni ne mogu uvek da otkriju novu drogu.
- Postoji, na primer, laboratorija koja je registrovana za proizvodnju žvakaćih guma, a u njima je supstanca koja je sintetički kokain. Pošto je u pitanju izmenjen kokain, laboratorija ne može da ga otkrije. Postoji spajs, sintetička marihuana, koja se pravi od đubriva i kiselina, izgleda isto kao trava, puši se, ali je efekat jači. U Novom Sadu mogu da se nabave mnoge sintetičke droge. Spid je 500 dinara gram, tu je i ajs, a i MDMA koji je koncentrat ekstazija i jako je popularna “brzina” - navodi Štrbac.
Prema njegovim rečima, narkomanija se jako promenila u poslednjih 10 i 20 godina, potpuno su drugi trendovi. Štbac kaže da je tu isto stanje kao i u muzici i da “nema rokenrola, sada je elektronika”. I kod nas je stigao zapadni trend zdravog života, vežbanja, zdrave ishrane u kombinaciji sa drogama tokom vikenda, kada se uzimaju “brzine” - spid, ekstazi, kokain, MDMA, sintetika.
Istraživanje “Vite” pokazalo je kako mladi veruju u podelu droga na lake i teške, kao i da misle da je moguće povremeno i kontrolisano uzimanje ovih supstanci. Štrbac kaže da ne postoje teške i lake droge, nego one s lakšim i težim posledicama, te da su to sve ilegalne supstance, koje ruše i zdravlje i život onih koji ih uzimaju. Neke droge imaju lakše posledice i postoje ljudi koji uzimaju marihuanu, skank, hašiš, koji su prihvaćeni u društvu. Oni su aktivni, a mnogi i uspešni. Zato mladi ljudi kada im se ponudi opcija da probaju drogu, misle da to nije ništa strašno i da su matorci naduvali priču o štetnosti. Stvara se stav da droga može da se uzme, proba, eksperimentiše.
- Međutim, moje, kao i iskustvo drugih ljudi kaže da marihuana na duže staze menja navike, reflekse, motoriku i izaziva jaku psihičku zavisnost, a vremenom se javlja i fizička zavisnost. Pored toga, prelazi se i na sintetičke droge i opijate, a korisnici čine i krivična dela da bi došli do novca - ispričao je Štrbac.
Droga je jako opasna, a izuzetno lako dostupna, zaključuje on i poručuje da postoje mnoge lepše stvari koje mladi mogu da rade i bolje provedu vreme, uz sport, muziku, umetnost i druge vidove kreativnosti.
LJ. Petrović
Nema sistemskog rešenja
Prvi čovek “Restarta” kaže da u našoj zemlji ne postoje sistemska rešenja, već samo pojedinci deluju u borbi protiv narkomanije. Navodi da postoje mesta i u Srbiji i u regionu koja nude slobodu i rešenje, izlaz iz narkomanije i napominje da ljudi mogu da se rehabilituju, promene navike i postanu korisni članovi društva.
