Na mestima odlučivanja tek poneka starija žena

Prema rečima Nadežde Satarić iz udruženja „Amity”, opšti zaključak je da su starije žene zanemarene u društvu, pa čak i u najbližoj familiji: 80 odsto kaže da njihova uloga nije dovoljno prepoznata, kao ni doprinosi, a preko polovine oseća se višestruko diskriminisano, naročito ako su udovice, žive same ili na selu, odnosno imaju invaliditet. Pandemija je uticala da opterećenje u kući bude još veće, kao i rizici od nasilja, što su pokazali izveštaji centara za socijalni rad.

– Ispostavilo se da je njihov položaj lošiji ne samo u poređenju sa muškarcima istih godina, već i u poređenju sa ženama i muškarcima iz ostalih starosnih grupa, a potrebe i probleme koje imaju nema ko da čuje i odgovori na njih – napominje Nadežda Satarić. – To što starija žena pomaže da se školuju unuci i čuva ih, sprema stan snahama, ćerkama, sinovima, što na vikendici obrađuje baštu i priprema zimnicu, što je neformalni negovatelj bolesnim odraslim članovima porodice, recimo detetu sa invaliditetom ili svekrvi od 90 godina, to je njena podrazumevana dužnost, za koju joj niko ne kaže hvala. Dok može da prenosi nekretnine i kupuje poklone, sve je dobro, a kada se iscrpe resursi ili se razboli, gleda se da što pre ode u ustanovu za stare. Nekada žene i same preuzimaju ulogu robinje u kući.

Tradicionalno podređen status preslikava se i na lokalnu zajednicu, gde njihov volonterski doprinos takođe nije dovoljno vrednovan, dodaje sagovornica, a na to se može nadovezati i njihova politička uloga.

– Deset odsto starijih žena iz reprezentativnog uzorka članice su neke od partija, a sedam odsto njih se učlanilo u poslednjih godinu dana. Kada smo ih pitali zašto, dobili smo dva jaka razloga: da bi podržale predsednika i da bi se njihova deca odnosno unuci nekako zaposlili. Samo dva odsto je reklo da su u strankama na pozicijama gde se nešto odlučuje – kaže Satarićeva, dodajući da su iste te žene, kao mlade, u Savezu komunista deset puta više participirale u odlučivanju.

Otuda su, kaže, koncipirali dve ključne preporuke, jednu za lokalne samouprave, a drugu za nacionalni nivo.

– Naše je viđenje stvari, a to su nam potvrdili svi učesnici skupova koje smo imali, da se u kvotama za manje zastupljen pol treba odrediti i kvota za žene 65 , zato što čine 28 odsto glasačkog tela. Recimo u Skupštini APV, 43% su žene, ali među njima nema nijedne koja ima više od 65 godina. Ista je stvar i na nivou Skupštine Grada Novog Sada. Smatramo kako je veoma važno da tamo gde se donose odluke koje se i njih tiču imaju svoju predstavnicu. Reč je o ženama bum generacije, koje imaju svoje profesionalne karijere, koje su školovane i koje i te kako mogu još da doprinesu zajednici. Druga je preporuka za lokalne samouprave da, poput Kancelarije za mlade, osnuju i Kancelariju za stare, gde bi bili predstavnici svih generacija, jer će na taj način više doprineti kreiranju politika koje se njih tiču.

Kako kaže Nadežda Satarić, u mesnim zajednicama preovlađuju muškarci, zbog čega su odluke koje se donose na lokalnom nivou znatno drugačije nego što bi bile da postoji „žensko oko” za probleme.

– Nedavno je u Srbiji rađeno istraživanje koje se tiče bezbednosti u javnom prostoru. Na pitanje čega se najviše plaše, žene su odgovorile „da ne budem silovana”, a muškarci „da mi ne obiju auto”. Kada se o bezbednosnoj situaciji raspravlja na nivou lokalne samouprave, muškarcima neće pasti na pamet da predlože bolje osvetljenje na ulicama i u parkovima. Danas gotovo svako selo ima sportske terene, ali ne i obdanište. Pritom ne mislim da nešto neće da urade za žene, nego da imaju drugačiju vizuru. Da se u mesnim zajednicama pitaju žene, bilo mlađe ili starije, čulo bi se da treba arhitektonski prilagoditi ulaze u zgradama ili trotoare, jer češće guraju dečja kolica, ili da autobuskim stajalištima nedostaju klupe i nadstrešnice, budući da češće nego muškarci koriste javni prevoz – dodaje.

Kako bi predstavili rezultate istraživanja, informisali starije žene o njihovim pravima, te ih osnažili da se kandiduju na izborima svih nivoa, „Amity” i „FemPlatz” u kontinuitetu održavaju skupove sa predstavnicima Udruženja penzionera, gde 95 odsto predsednika čine muškarci. Isto tako su u kontaktu sa mladima, koje bi takođe trebalo senzibilisati.

– Među penzionerima je prva reakcija bila tradicionalna: „Pa ženi je mesto u kući”, a potom su neke članice rekle: „Ja bih i išla tamo da se borim, ali ne mogu da se laktam”, što znači da čekaju dok ih neko ne kandiduje, pogura – objašnjava Satarićeva njihovu okrenutost opštem dobru, a ne vlasti. – Srednjoškolcima su prve asocijacije na starije žene: izlapelost, senilnost, nemoć, a na pitanje treba li da budu na mestima odlučivanja, jednoglasno su rekli „ne”. Razgovarali smo i sa studentima Filozofskog fakulteta, odsek Socijalni rad, koji bi trebalo da su više senzibilisani, međutim, i oni su prepuni predrasuda, pa tako, recimo, među starije ubrajaju žene već od 50. godine. Demografski smo stara zemlja, među prvih deset u Evropi, te smatram da u njoj mora biti mesta za sve generacije.

 Slađana Milačić