Na hiljadu zaključenih brakova više od 250 razvedenih

Odgovore na pitanja koliko se sklopi brakova, u kojoj životnoj dobi i koiliko ih završi razvodom daje statistika. Takođe, i za razvod razlozi mogu biti brojni. Na razvod braka, koji se uz smrt partnera ili partnerke, smatra jednim od najtraumatičnijih životnih iskustava može da se gleda iz raznih uglova, od kojih je sagledavanje njegove psihološke i socioekonomske dimenzije najznačajniji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za ne tako daleku 2016. godinu; u Srbiji je zaključen 35.921 brak, dok je broj razvedenih brakova 9.046. To je približno na nivou prethodinih 2014. i 2015, kada je sklopljeno 36.949, odnosno 36.429 brakova, a razvedeno 7.614, odnosno 9.381. Statistika dalje kaže da je na 1.000 stanovnika u 2016. sklopljen 5,1 brak, a razvedenih je 1,3. U 2016. godini bilo je 251,8 razvedenih na 1.000 zaključenih brakova, dok je 2015. razvedenih bilo 253,9, a 2014. na 1.000 sklopljnih 209,1 razvedenih.

Prosečna starost mladoženje pri zaključenju prvog braka iznosi 31,2 godine, a mlade 28,2. Utvrđena je i prosečna starost muža pri razvodu braka. Muškarac ima u proseku 43,5 godina, a žena se u proseku razvodi razvodi sa 40 godina.

Mada se iz navedenih brojki da štošta naslutiti, statistici posao i nije da se bavi uzrocima i posledicama, to je u domenu psihologije u okviru koje se sprovode ankete istraživanja u cilju stizanja do pravih odgovora.

Mada je svaka priča posebna, ipak se može govoriti o kombinaciji faktora koji uzrokuju raspad bračne zajednice i dovode do razvoda braka. Tako, osim specifičnosti karaktera i dinamike odnosa između bračnih partnera, na brak utiču i mnogi spoljni faktori - od socio-ekonomske situacije u društvu, povezanosti sa zajednicom u kojoj žive, preko shvatanja uloge polova, do vrednosti koje partneri u braku dele ili ne dele. I spisak se tu sigurno ne završava.

Da li je ovo ono najbolje moguće?

Trenutak kada se počinjete pitati – da li je ovo ono najbolje moguće nagoveštava razočarenje brakom. Ono je prisutno kada vas potajno muči osećaj da nešto u vašem braku ne funkcioniše i da neće ni biti bolje. U takvom braku supružnici mogu biti tužni, razočarani i hronično nezadovoljni. Takvi brakovi mogu da zrače teskobnom tugom koja često nema očitog, stvarnog razloga. U braku u kojem u velikoj meri dominiraju nezadovljstvo i sukobi, mogu se javiti i zlostavljanje, razni oblici ovisnosti, hronične svađe i tuče kao i drugi disfunkcionalni oblici ponašanja.

„Prema mnogim istraživanjima, kao razlozi za razvod najčešće se navode nekompatibilnost partnera, nedovoljna posvećenost braku, emocionalno udaljavanje, preljuba, neslaganje karaktera, različita uverenja, česte svađe, nedostatak komunikacije, premlada životna dob prilikom ulaska u brak, prevelika ili nerealna očekivanja, osećaj neravnopravnosti, preopterećenosti jednog partnera obavezama, osjećaj usamljenosti u braku, ovisnost o alkoholu ili drogama, porodično nasilje“, kaže psiholog Marija Stanisavljević.

Dodaje da krupan razlog može biti socio-ekonomski status supružnika: materijalne teškoće mogu inicirati stres, što može dovesti do svađa oko finansija. Zbog toga supružnici postaju iritabilniji, nervozniji, pa se tako potencijalno povećava količina sukoba u braku, a na uštrb pružanja međusobne emocionalne podrške.

Neverstvo je često je povezano s razlozima za razvod braka. Neka američka istraživanja pokazala su da se preljuba najviše navodi kao primarni razlog razvoda.

„Kod nas se prilikom razvoda ne istražuju razlozi raspada bračne zajednice, niti se utvrđuje krivica, ali domaća istraživanja pokazuju da je preljuba kao razlog svakako prisutna“ ističe Stanisavljević.

Navodi da je preljuba usko povezana s emocionalnim udaljavanjem partnera, ali ponekad nije lako odgovoriti na pitanje da li je ona uzrok emocionalnog udaljavanja ili posledica.

V. Crnjanski