На хиљаду закључених бракова више од 250 разведених

Одговоре на питања колико се склопи бракова, у којој животној доби и коилико их заврши разводом даје статистика. Такође, и за развод разлози могу бити бројни. На развод брака, који се уз смрт партнера или партнерке, сматра једним од најтрауматичнијих животних искустава може да се гледа из разних углова, од којих је сагледавање његове психолошке и социоекономске димензије најзначајнији.

Према подацима Републичког завода за статистику за не тако далеку 2016. годину; у Србији је закључен 35.921 брак, док је број разведених бракова 9.046. То је приближно на нивоу prеthodinih 2014. и 2015, када је склопљено 36.949, односно 36.429 бракова, а разведено 7.614, односно 9.381. Статистика даље каже да је на 1.000 становника у 2016. склопљен 5,1 брак, а разведених је 1,3. У 2016. години било је 251,8 разведених на 1.000 закључених бракова, док је 2015. разведених било 253,9, а 2014. на 1.000 склопљних 209,1 разведених.

Просечна старост младожење при закључењу првог брака износи 31,2 године, а младе 28,2. Утврђена је и просечна старост мужа при разводу брака. Мушкарац има у просеку 43,5 година, а жена се у просеку разводи разводи са 40 година.

Мада се из наведених бројки да штошта наслутити, статистици посао и није да се бави узроцима и последицама, то је у домену психологије у оквиру које се спроводе анкете истраживања у циљу стизања до правих одговора.

Мада је свака прича посебна, ипак се може говорити о комбинацији фактора који узрокују распад брачне заједнице и доводе до развода брака. Тако, осим специфичности карактера и динамике односа између брачних партнера, на брак утичу и многи спољни фактори - од социо-економске ситуације у друштву, повезаности са заједницом у којој живе, преко схватања улоге полова, до вредности које партнери у браку деле или не деле. И списак се ту сигурно не завршава.

Да ли је ово оно најбоље могуће?

Тренутак када се почињете питати – да ли је ово оно најбоље могуће наговештава разочарење браком. Оно је присутно када вас потајно мучи осећај да нешто у вашем браку не функционише и да неће ни бити боље. У таквом браку супружници могу бити тужни, разочарани и хронично незадовољни. Такви бракови могу да зраче тескобном тугом која често нема очитог, стварног разлога. У браку у којем у великој мери доминирају незадовљство и сукоби, могу се јавити и злостављање, разни облици овисности, хроничне свађе и туче као и други дисфункционални облици понашања.

„Према многим истраживањима, као разлози за развод најчешће се наводе некомпатибилност партнера, недовољна посвећеност браку, емоционално удаљавање, прељуба, неслагање карактера, различита уверења, честе свађе, недостатак комуникације, премлада животна доб приликом уласка у брак, превелика или нереална очекивања, осећај неравноправности, преоптерећености једног партнера обавезама, осјећај усамљености у браку, овисност о алкохолу или дрогама, породично насиље“, каже психолог Марија Станисављевић.

Додаје да крупан разлог може бити социо-економски статус супружника: материјалне тешкоће могу иницирати стрес, што може довести до свађа око финансија. Због тога супружници постају иритабилнији, нервознији, па се тако потенцијално повећава количина сукоба у браку, а на уштрб пружања међусобне емоционалне подршке.

Неверство је често је повезано с разлозима за развод брака. Нека америчка истраживања показала су да се прељуба највише наводи као примарни разлог развода.

„Код нас се приликом развода не истражују разлози распада брачне заједнице, нити се утврђује кривица, али домаћа истраживања показују да је прељуба као разлог свакако присутна“ истиче Станисављевић.

Наводи да је прељуба уско повезана с емоционалним удаљавањем партнера, али понекад није лако одговорити на питање да ли је она узрок емоционалног удаљавања или последица.

В. Црњански