NA FAKULTETU TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU RADI SE PROJEKAT KOMPOSTIRANJA Otpad iz kuhinje vredna je sirovina

Otpad od hrane čini oko trećinu kućnog otpada, a sav taj neiskorišćeni potencijal inače može biti upotrebljen kao izuzetno vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta. Tu vrednost prepoznali su stručnjaci sa Departmana za inžinjerstvo zaštite životne sredine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, te su pokrenuli projekat „Kompostiranje otpada od hrane u malim i srednjim komposterima”, ne bi li Gradu ponudili isplativo i ekološki prihvatljivo rešenje. 

Kako je za „Dnevnik” objasnio redovni profesor na FTN-u dr Goran Vujić, koji radi na projektu, kao i svi gradovi u svetu, i Novi Sad ima problem sa ogromnom količinom biorazgradivog otpada koji  u većini slučajeva završava na deponijama i biva najveći uzrok emisije „greenhouse” gasova, pre svega metana i ugljen dioksida. Iz tog razloga je Novi Sad kao Grad pokrenuo nekoliko projekata, između ostalog, jedan se ticao izrade studije, a kasnije i izgradnje kompostilišta za zeleni otpad. 

– Departman za inžinjerstvo zaštite životne sredine je, uz Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene, američku agenciju „EPA”, „Global Methane Initiative” i nemačku organizaciju „GIZ”, a u saradnji sa Gradom, prvo uradio studiju izrade kompostilišta za zeleni otpad, nakon čega je izgrađeno moderno kompostilište unutar prostora JKP „Gradsko zelenilo”. Tako smo rešili problem zelenog dela biorazgradivog otpada, jer se tamo preradi oko 5.000 tona godišnje, a kasnije se koristi kao prirodno đubrivo za negu i prihranu biljaka. Sledeći problem koji treba rešiti je izuzetno velika količina otpada od hrane, što više nije samo pitanje klimatskih promena, već ono poprima socijalne i kulturološke razmere – poručio je Vujić. 

Izradi rešenja problema otpada od hrane prethodile su analize stanja na terenu, a prema rečima profesora, one su rađene na teritoriji Beograda i Novog Sada.

– U Novom Sadu istraživanja su vođena na nivou kampusa i obuhvatala su šest studentskih menzi, osam restorana, 13 kafea, barova i pabova, zatim 11 objekata brze hrane, kao i osnovnu školu, dva obdaništa, dva supermarketa, hotel, dva studentska i jedan starački dom. Sudeći po rezultatima, sam studentski restoran proizvodi oko 250 tona otpada od hrane godišnje, a recimo mali „Mašinac” na FTN- u pet tona. Kada pričamo o upravljanju otpadom, uvek pomislimo da treba napraviti neko postrojenje, međutim ključno je kako pravilnio skupiti i razvrstati taj otpad, ne bi li tako pripremljen tek išao na neko postrojenje. Zbog određenog odnosa ugljenika i fosfora, ugljenika i azota i slično, moraju se kombinovati različite vrste hrane, kako biste dobili dobru mešavinu koja može da odreaguje u vremenu koje je potrebno, zarad kvalitetnog komposta – ističe naš sagovornik.

Analize o otpadu od hrane su rađene i u Beogradu, a prof. Vujić kaže da se na godišnjem nivou tamo generiše oko 165.000 tona otpada, odnosno 108 kilograma po glavi stanovnika jestivih i nejestivih delova hrane, na godišnjem nivou. Najdominantniju kategoriju predstavlja povrće sa ukupnim udelom od 38,1 odsto, a slede ga voće (27,4 odsto), zatim kategorije meso, riba, jaja i hleb i peciva sa relativno sličnim udelom u ukupnom otpadu od hrane (12,9 i 12,3 odsto). 

Tako su, kaže, sagledali sve mogućnosti, sledili primere iz sveta i na osnovu sprovedenih istraživanja, ostaje im sada da Gradu predoče koji sve restorani u gradu mogu biti kompetenti za ugrađivanje malih i srednjih kompostera, kako bi se sav taj otpad tu generisao i kompostirao. 

– Imamo nekoliko proizvođača kompostera u ponudi, a oni izgledaju kao nekadašnje stare industrijske rerne. Njihova veličina zavisi od količine koju treba kompostirati. Mi ćemo pripremiti uslove, između ostalog koje vrste kompostera su nam potrebne, kako se oni koriste, daćemo cene koje su na tržištu, a onda je na Gradu da odluči da li je kompostiranje otpada od hrane na ovaj način isplativo ili ne, od čega zavise i dalje aktivnosti. Sada analiziramo koju vrstu hrane nude određena mesta i o kojoj količini proizvodnje je reč, kako bismo mogli da  predložimo vrstu kompostera ili da li on tamo uopšte može da se postavi. Na primer, na „Mašincu” koji proizvodi pet tona ne možemo ništa uraditi, mala je količina, ali bi zato komposter u studentskoj menzi dobro došao. U tržnom centru „Ušće” u Beogradu već se nalazi komposter u koji se baca sav otpad od hrane, koja se tamo proizvede – priča profesor Vujić.  

Zaključak je da, ukoliko se biorazgradivi otpad tretira, umesto da pravi ozbiljne probleme, može se preokrenuti u korisnu notu održivosti ekoloških potencijala, s obzirom na to da upotreba komposta ima višestruku dobit.

Ivana Bakmaz