Moguća terapija za trudnice za centralni nervni sistem, dojenje bezbedno ako se koriste (neki) lekovi

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS) utiču na moždane funkcije i poboljšavaju određena medicinska stanja kao što su epilepsija, demencija, parkinsonizam, psihoza ili depresija.

- Ova stanja imaju velike posledice po porodilju i razvoj deteta ukoliko se ne leče, zato je izbor odgovarajućeg leka vrlo važan uz praćenje pojave mogućih neželjenih dejstava. Ovoj grupi lekova pripadaju  i anestetici, lekovi protiv jakih bolova, migrene, nesanice, vrtoglavice, lekovi koji se koriste u bolestima zavisnosti i mnogi drugi. Lekar propisuje ovakav lek majci koja doji na osnovu procene rizika i koristi po majku i dojeno dete i uz razmatranje da li i koje lekove je dojilja prethodno koristila i kakav je tom terapijom odgovor postignut – objašnjava magistra farmacije Biljana Glavonjić iz Farmaceutske komore Srbije.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju na to da svaka peta žena u Srbiji pati od postporođajne depresije. Nekada se mame ustručavaju da potraže pomoć upravo iz straha da će zbog primene terapije morati da prestanu sa dojenjem.

- Međutim, nijedan od antidepresiva nema apsolutnu kontraindikaciju za primenu u toku dojenja, ali je potrebno praćenje zbog moguće pojave pospanosti, sniženog tonusa, slabijeg prihvatanja podoja i napredovanja u telesnoj masi bebe. Kod dojilja se, u terapiji epilepsije, često primenjuje više antiepileptika istovremeno i tada je potreban oprez zbog rizika od neželjenih efekata. Tokom dojenja treba pratiti kliničko stanje dojenog deteta, a dojenje treba prekinuti ukoliko se uoči neodgovarajući rast i razvoj deteta. Uvek kada je moguće podoj treba obaviti neposredno pre primene leka – ističe Glavonjić.

Što se tiče lokalnih anestetika, objašnjava Glavonjić, oni se minimalno ili nimalo ne izlučuju u mleko. Dakle, anestetici koji se koriste kod stomatologa, dermatologa ili za neke manje intervencije se smatraju potpuno bezbednim za primenu u periodu dojenja.

S druge strane, primena opioidnih analgetika zahteva poseban oprez.   

- Opioidni analgetici su oni lekovi protiv bolova koji deluju preko CNS-a  i iako se neki od njih  izlučuju u niskom stepenu, njihova primena je opravdana samo za kontrolu jakih bolova. Opioidi mogu da izazovu kod beba pospanost, apneu, usporen rad srca i druge neželjene efekte, ali postoji lek izbora pri nižim dozama. Migrena je jedna od najčešćih formi glavobolje, a većina lekova koji se koriste u tretmanu i profilaksi migrene kompatibilna je sa dojenjem, iako pripadaju različitim farmakoterapijskim grupama – kaže Glavonjić. 

Ukoliko majka pije lek iz grupe benzodiazepina zbog nesanice ili uznemirenosti važna napomena, nastavlja Glavonjić, je da ne bi trebalo da spava u istom krevetu sa detetom zbog mogućeg gušenja deteta. Pored toga, roditeljima se savetuje da obrate pažnju na promenu u ponašanju dojenog deteta, pojavu pospanosti i otežanog hranjenja, naročito kod novorođenčadi.

Vrlo je važno da se majke, koje imaju potrebu za ovakvom vrstom lekova, ohrabre i posavetuju sa lekarom ili farmaceutom i da ih nijedna bolest i terapija ne spreči da doje svoje dete.

Ljubica Petrović