Mogu li društvene mreže da preuzmu stvarni svet? 

Sa skoro 1,5 milijardi korisnika Fejsbuk je postao ubedljivo najjači medij na planeti u najširem smislu te reči, a alternativni svet koji je tako stvoren većina prihvata bez nekog naročitog preispitavanja o eventualnim posledicama vođenja dva uporedna života, stvarnog i elektronskog, između kojih pri tom granica postaje sve tanja.

Ponuđen prvenstveno kao zabavno-komunikacioni  koncept namenjen mlađoj populaciji, Fejsbuk je za svega nekoliko godina sa milijardama informacija koje se svakodnevno (p)ostavljaju na  ovoj mreži, postao pravi „eldorado“ iz kojeg se mogu izvući korisni podaci o potrošačkim, političkim, socijalnim, verskim i drugim navikama, za sada, „samo“ četvrtine svetske populacije.

Prema rečima Aleksandra Arsenina, koordinatora Centra za prevenciju kompjuterskog kriminala pri MUP-u i predsednika Pokreta za elektronsku privatnost Srbije, upotreba podataka sa Fejsbuka u marketinške svhre, odnosno za potrebe istraživanja, pa i intervencija na tržištu je nešto što se odavno sprovodi i to je možda i najniži oblik njihove (zlo)upotrebe.

"Ako uzmemo u obzir koje su sve korisne tehnologije do sada zloupotrebljene, bilo bi vrlo naivno misliti da su informaciona dostignuća, pa samim tim i društvene mreže izuzete od toga. Pri tom u slučaju društvenih mreža mi  dobrovoljno učestvujemo u svemu tome što znatno olakšava takve procese. Ispitavanje tržišta, reklamiranje i druge marketinške aktivnosti su u ovakvom društveno-ekonomskom sistemu legitimne i time se trenutno bave i velike i male kompanije, međutim pravac u kojem kreće razvoj društvenih mreža je prilično upozoravajući",  kaže Arsenin.

Prema njegovim rečima, iako već sada možemo govoriti o iščezavanju privatnosti i drugim vidljivim negativnim posledicama, pravi izazovi tek predstoje jer se konstatno radi na proširivanju sadržaja i mogućnosti i to skoro bez ikakve prethodne naučne analize kakve posledice to može imati na korisnike društvenih mreža.

"Jasno da je sve vlasti i centri moći u svetu traže načine za što bolju kontrolu nad ljudima i to nije nikakva teorija zavere jer to i same državne administracije priznaju i pokazuju kroz stalno pojačavanje nadzora nad svim segmentima društva, a društvene mreže su idealna platforma za uvid u gotovo nezamislivu količinu informacija. Međutim, nije problem samo to što postoji uvid i kontrola, već što se ti podaci i skladište, a da pri tome nije sigurno ko sve ima pristup i na koji način ih koristi. Društvene mreže se razvijaju u pravcu što veće interakcije virtuelnog i stvarnog sveta i njihov uticaj na realne živote postaje sve jači, odnosno sve više se stvarni život oslanja na virtuelni. Sa takvim pravcem razvoja postoji realna opasnost da već u nekoj bliskoj budućnosti bude važnije šta smo „uradili“ i kako „izgledamo“ na mreži nego u stvarnom životu",  kaže Arsenin.

On upozorava da već sada imamo niz situacija u kojima o sudbini ljudi odlučuje softver i da se svakodnevno povećava broj takvih sistema:

U bankama odavno o davanju kredita ne odlučuje službenik, šef ili direktor, već softver u koji se ubacuju podaci o klijentu na osnovu kojih program odobri ili ne odobri kredit, slična stvar se dešava i u zdravstvu gde pacijenti kojih „nema u sistemu“ neće biti primljeni na pregled i to je nešto što je već prisutno.

Prilično je izvesno da će takvi sistemi da se šire u svim oblastima i na kraju nam preti opasnost da ćemo u budućnosti biti posmatrani isključivo kroz neku bazu podataka gde će se kroz analizu našeg „profila“ odlučivati za šta smo podobni, a za šta ne. To što se trenutno dešava sa presretanjem, prikupljanjem i skladištenjem podataka sa društvenih mreža i interneta generalno, može se smatrati i početkom stvaranje takvih „profila“, jer vladajuće elite sigurno neće pritisnuti „delete“ i odreći se tih podataka. U nekoj krajnjoj liniji postoji čak i opasnost da neke naše aktivnosti na društvenim mrežama danas, ostave posledice i na potomstvo koje bi zbog negativnog profilisanja svojih roditelja takođe moglo biti automatski diskriminisano.

Niko Perković

Po meri Velikog brata?

Arsein smatra da, iako već postoje negativni efekti i opasnost da u budućnosti oni budu još snažniji, nove tehnologije ne treba da budu odbačene kao neka vrsta “nadolazećeg zla”:

"Tehnologija je danas izvanredna, sa ogromnim potencijalom na korist čovečanstva. Rešenje svakako ne vidim u informatičkoj apstinenciji i sve preporuke u tom smeru nisu na korist čoveku, paranoične su i infantilne. Poslednjih godina se pojavilo mnogo materijala i izjava „stručnjaka“ koji tehnologiju stavljaju u kontekst propasti… To su sve besmislene i neodržive dezinformacije kreirane ili radi samopromocije, ili iz ogromnog nepoznavanja suštine problema. To je ostavilo i traga tako da su danas ljudi smućeni i u potpunom beznađu i strahu od čipova, dokumenata, Interneta... Suština problema i rešenje jeste jedino u osvešćivanju ljudi, upoznavanju ljudi sa tehnologijom, sa njenim graničnim dometima, etičkim kodeksima, i uz to neminovno vraćanje ljudi sebi i svojim zrelim kritičkim razmatranjima okruženja. Međutim, to je nešto što je ujedno i najlakše i najteže rešenje, ali se nadamo da će preovladati pozitivan pristup i da nećemo dozvoliti da baze podataka i softveri kreiraju stvarnost po meri nekog Velikog brata koji već sada izviruje iza svakog ćoška..."