Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет? 

Са скоро 1,5 милијарди корисника Фејсбук је постао убедљиво најјачи медиј на планети у најширем смислу те речи, а алтернативни свет који је тако створен већина прихвата без неког нарочитог преиспитавања о евентуалним последицама вођења два упоредна живота, стварног и електронског, између којих при том граница постаје све тања.

Понуђен првенствено као забавно-комуникациони  концепт намењен млађој популацији, Фејсбук је за свега неколико година са милијардама информација које се свакодневно (п)остављају на  овој мрежи, постао прави „елдорадо“ из којег се могу извући корисни подаци о потрошачким, политичким, социјалним, верским и другим навикама, за сада, „само“ четвртине светске популације.

Према речима Александра Арсенина, координатора Центра за превенцију компјутерског криминала при МУП-у и председника Покрета за електронску приватност Србије, употреба података са Фејсбука у маркетиншке свхре, односно за потребе истраживања, па и интервенција на тржишту је нешто што се одавно спроводи и то је можда и најнижи облик њихове (зло)употребе.

"Ако узмемо у обзир које су све корисне технологије до сада злоупотребљене, било би врло наивно мислити да су информациона достигнућа, па самим тим и друштвене мреже изузете од тога. При том у случају друштвених мрежа ми  добровољно учествујемо у свему томе што знатно олакшава такве процесе. Испитавање тржишта, рекламирање и друге маркетиншке активности су у оваквом друштвено-економском систему легитимне и тиме се тренутно баве и велике и мале компаније, међутим правац у којем креће развој друштвених мрежа је прилично упозоравајући",  каже Арсенин.

Према његовим речима, иако већ сада можемо говорити о ишчезавању приватности и другим видљивим негативним последицама, прави изазови тек предстоје јер се констатно ради на проширивању садржаја и могућности и то скоро без икакве prеthodnе научне анализе какве последице то може имати на кориснике друштвених мрежа.

"Јасно да је све власти и центри моћи у свету траже начине за што бољу контролу над људима и то није никаква теорија завере јер то и саме државне администрације признају и показују кроз стално појачавање надзора над свим сегментима друштва, а друштвене мреже су идеална платформа за увид у готово незамисливу количину информација. Међутим, није проблем само то што постоји увид и контрола, већ што се ти подаци и складиште, а да при томе није сигурно ко све има приступ и на који начин их користи. Друштвене мреже се развијају у правцу што веће интеракције виртуелног и стварног света и њихов утицај на реалне животе постаје све јачи, односно све више се стварни живот ослања на виртуелни. Са таквим правцем развоја постоји реална опасност да већ у некој блиској будућности буде важније шта смо „урадили“ и како „изгледамо“ на мрежи него у стварном животу",  каже Арсенин.

Он упозорава да већ сада имамо низ ситуација у којима о судбини људи одлучује софтвер и да се свакодневно повећава број таквих система:

У банкама одавно о давању кредита не одлучује службеник, шеф или директор, већ софтвер у који се убацују подаци о клијенту на основу којих програм одобри или не одобри кредит, слична ствар се дешава и у здравству где пацијенти којих „нема у систему“ неће бити примљени на преглед и то је нешто што је већ присутно.

Прилично је извесно да ће такви системи да се шире у свим областима и на крају нам прети опасност да ћемо у будућности бити посматрани искључиво кроз неку базу података где ће се кроз анализу нашег „профила“ одлучивати за шта смо подобни, а за шта не. То што се тренутно дешава са пресретањем, прикупљањем и складиштењем података са друштвених мрежа и интернета генерално, може се сматрати и почетком стварање таквих „профила“, јер владајуће елите сигурно неће притиснути „делете“ и одрећи се тих података. У некој крајњој линији постоји чак и опасност да неке наше активности на друштвеним мрежама данас, оставе последице и на потомство које би због негативног профилисања својих родитеља такође могло бити аутоматски дискриминисано.

Нико Перковић

По мери Великог брата?

Арсеин сматра да, иако већ постоје негативни ефекти и опасност да у будућности они буду још снажнији, нове технологије не треба да буду одбачене као нека врста “надолазећег зла”:

"Технологија је данас изванредна, са огромним потенцијалом на корист човечанства. Решење свакако не видим у информатичкој апстиненцији и све препоруке у том смеру нису на корист човеку, параноичне су и инфантилне. Последњих година се појавило много материјала и изјава „стручњака“ који технологију стављају у контекст пропасти… То су све бесмислене и неодрживе дезинформације креиране или ради самопромоције, или из огромног непознавања суштине проблема. То је оставило и трага тако да су данас људи смућени и у потпуном безнађу и страху од чипова, докумената, Интернета... Суштина проблема и решење јесте једино у освешћивању људи, упознавању људи са технологијом, са њеним граничним дометима, етичким кодексима, и уз то неминовно враћање људи себи и својим зрелим критичким разматрањима окружења. Међутим, то је нешто што је уједно и најлакше и најтеже решење, али се надамо да ће преовладати позитиван приступ и да нећемо дозволити да базе података и софтвери креирају стварност по мери неког Великог брата који већ сада извирује иза сваког ћошка..."