Mladima u ruralnim sredinama najpotrebniji prostori za okupljanja

Uz pomoć omladinskih organizacija koje su njene članice, a rasprostranjene van većih centara u našoj zemlji, došlo se do zaključka da mladima u našoj zemlji nedostaju prilike i prostori kako bi kvalitetno i zabavno proveli svoje slobodno vreme, usmerili postojeća ili pronašli nova interesovanja.

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 85 odsto teritorije Srbije spada pod ruralno područje u kom živi oko 40 odsto ukupnog stanovništva, od kog su 17,6 procenata, iliti 450.000 upravo mladi - istakla je izvršna direktorka NAPOR-a Jelena Stojanović, napominjući da je reč o trećini mladih u našoj državi koji žive van gradova. - Ti mladi se najčešće posmatraju kroz prizmu poljoprivrede i državne mere su većinom usmerene na tu oblast, dok osnovne potrebe mladih nisu u fokusu, što je nama značajno i čemu omladinske organizacije mogu da doprinesu. Upravo zbog toga, zajedno sa našim članicama, definisali smo ambiciozan cilj, a to je da donesemo strategiju koja bi definisala konkretne mere za mlade u ruralnim sredinama. Međutim, to nije išlo tako brzo i lako kao što smo mislili, jer ne postoje podaci o potrebama i položaju mladih u ruralnim sredinama, čime smo se mi bavili u proteklom periodu.

Najznačajnija dokumenta koja se tiču mladih u Srbiji jesu Zakon o mladima i Nacionalna strategija o mladima, a trenutno su u procesu njihove izmene i dopune, rekla je pomoćnica ministra za sport i omladinu Snežana Žugić, koja je prisustvovala okruglom stolu „Selo na dnevnom redu“, u želji da čuje glas mladih i sazna koje su istinske njihove potrebe u ruralnim sredinama.

- Treba imati na umu da ne razmišljaju svi mladi isto, kao i da nemaju svi isto obrazovanje, interesovanja i slično, a to sve potiče od porodice, ne od društva - istakla je Žugić, dodajući da mladi treba da spoznaju koji su im ciljevi i da u skladu s njima traže pomoć od institucija, a ne da polaze od toga da će im ministarstva reći šta i kako da rade.

Budući da posao nije jedina stavka koja može, ili treba, da zadrži mlade u ruralnim sredinama, koordinator projekta „Selo na dnevnom redu“ Nikola Dobrijević, ujedno i predsednik Centra za kulturu i obrazovanje Sonta (CEKOS), ističe tri strateška pravca u kom, organizacije ali i nadležne institucije, planiraju da idu u narednom periodu. To su: mapiranje i istraživanje potreba mladih, kreiranje uslova za razvoj ruralnog omladinskog rada i izgradnja kapaciteta (u ljudskom i prostornom smislu) u ruralnim sredinama. Prvi cilj je ispunjen, a u toku je realizacija preostala dva.

- Mladi u ruralnim sredinama ne mogu da ostvare svoje potrebe, pa svaštare i ništa ne postignu - kaže omladinski radnik u Pokretu gorana Vojvodine Vladimir Budalić, skrećući pažnju da isto tako ne postoji nezainteresovana mlada osoba, već je samo ne zanima ono o čemu se priča u njenom okruženju.

Međutim, nedostatak fizičkog prostora provlači se kao najčešći razlog zbog kog su mladi u ruralnim sredinama neaktivni, što je ujedno izazov samo po sebi jer, prema rečima koordinatora OPENS-a Vukašina Grozdanovića, je to pitanje imovine, a ne postoji nijedan popis prostora.

- Moramo da pokušamo da razmišljamo strateški i, ono što je najbitnije, da međusobno razgovaramo, da se dogovaramo, jer ima dovoljno kapaciteta, znanja i iskustva, ali ne i saradnje - navodi Grozdanović.

Isto tako, ruralna sredina nije ista u svim krajevima naše zemlje, te su i interesovanja i potrebe mladih različiti.

- Mislim da možda mladi nisu ni svesni svojih mogućnosti, kako bi mogli da doprinesu zajednici, a to je povezano i sa bežanjem od odgovornosti - kaže koordinatrorka programa u CEKOS-u Vukana Macura, koja živi u Sremskoj Kamenici i putuje u Sontu na posao. - Stičem utisak da ne žele neke stvari da preuzmu na sebe, možda zato što nisu dovoljno upoznati sa radom neke organizacije ili nisu svesni da mogu. Trebalo bi ojačati njihove kapacitete, da shvate da mogu nešto da urade i promene.

Sa njom su se složile i Marija Petrović iz Sremskih Karlovaca i Živkica Milojković iz Požarevca, koje su takođe dale svoje viđenje.

- Tema ostajanja na selu se stalno menja, a to smo najbolje videli tokom prošle godine zbog pandemije kad smo svi ostali, što nam je omogućilo da realizujemo neke naše dugogodišnje težnje, da ostanemo u svom mestu i mislim da smo pronašli zadovoljstvo u tome - pojasnila je Petrović, dodajući da je najveći problem, makar u njenoj sredini, što nema šarolikog sadržaja za omladinu, kao i da se mladi često ne osećaju dobrodošli u organizacijama, jer se u njima volonteri već svi poznaju i međusobno druže.

Takođe, mladi i koji se zainteresuju za aktivnosti nekog udruženja, o tome najčešće saznaju u školi, a manje putem društvenih mreža.

Lea Radlovački