Mladi na internetu: Svakodnevno korišćenje ne podrazumeva i znanje

Na osnovu odgovora ispitanika od 9 do 17 godina iz 60 škola, prikupljanih od kraja 2018, dobijeni su rezultati istraživanja pod nazivom „Deca Evrope na internetu”, koji su, između ostalog, otkrili koliki je generacijski jaz i da li se milenijalci zaista odlično snalaze u virtelnom svetu.

Prema proceni učenika, u manjini su roditelji koji ih učestalo upućuju kako se bezbedno koristi internet, što se može objasniti odsustvom digitalne kompetencije. Uloge su zamenjene čak i u poređenju s mlađima (9–12 godina), koji neretko pomažu ocu ili majci kada nešto ne umeju da urade na računarskoj mreži. U tehnofobe ubrajaju i nastavnike, koji ih nedovoljno podstiču na konstruktivno korišćenje interneta. Manje od trećine ispitanih (28 odsto) izjavljuje da su ih u školi često navodili da istražuju i uče uz pomoć digitalnih uređaja, 32 odsto da to rade povremeno, a čak 30 procenata da to ne čine nikad ili gotovo nikad. S druge strane, približno polovina đaka navedenog uzrasta ne zna da promeni podešavanja privatnosti na društvenim mrežama, iako svakodnevno provodi vreme na njima, niti zna da prati troškove korišćenja aplikacija na mobilnom telefonu, mada gotovo svi umeju da ih instaliraju.

Podaci pokazuju kako većina odraslih u Srbiji ne primenjuje socijalne i tehničke restriktivne mere – iako oruđa za roditeljsku kontrolu nisu kreirana kako bi ih zamenila u ulozi vaspitača, niti ih oslobodila aktivnog učestvovanja u digitalnom životu dece, veoma su važna kada se imaju na umu vrebajuće opasnosti. Svaki šesti učenik, među kojima ima više devojčica, doživeo je preko mobilnog telefona, interneta, računara ili tableta „digitalno vršnjačko nasilje”. Najčešće je upitanju primanje ružnih i uvredljivih poruka, a zatim dobijanje pretnji, izostavljanje i isključivanje iz grupe ili aktivnosti na internetu, a broj ispitanika koji prijavljuju ovakve slučajeve raste sa uzrastom. Kako bi u tome pomogle mladima, društvene mreže odnosno kompanije, kao što su Fejsbuk, Instagram ili Snepčet, razvile su različite alate, kojima se uznemirujući sadržaji mogu prijaviti, a zatim ukloniti. Postoji opcija i da se blokiraju korisnici mreža kako bi im se onemogućio dalji kontakt s metom nasilja. Mreže su takođe razvile tzv. centre za pomoć („Hell” ili „Safety Center”), gde se mladi, ali i roditelji, staratelji, nastavnici i ostali koji rade sa decom, mogu informisati o tome kako da pomognu sebi ili drugome ako iskuse nešto neprijatno na ovim platformama. Prema pomenutom istraživanju, 61 odsto dece koja imaju svoj profil koristilo je dugme za blokiranje, 30 odsto dugme za prijavljivanje, a samo osam odsto obratilo se nekom od centara za pomoć.

Tek šest odsto ispitanika prestalo je da koristi internet neko vreme, što je savet koji odrasli znaju da daju u ovakvim situacijama, ali često ne rešava problem. Inače, svaki deseti učenik prijavljuje da je i sam bio nasilan prema nekome na internetu u poslednjih godinu dana. U toj kategoriji gotovo pođednako je dečaka i devojčica. Udeo dece i mladih koji kažu da su bili okrutni prema drugima raste sa uzrastom – od pet odsto među devetogodišnjacima i desetogodišnjacima do 17 odsto među tinejyerima. Istraživanje pokazuje da se uloge žrtve i nasilnika neretko preklapaju, ponekad iz želje za osvetom ili potrebe da se zaštite, a u nekim slučajevima svojim nasilnim postupkom provociraju isto, što je potvrdila trećina ispitanika.

S. Milačić