Mali genije iz Loznice: Od matematike stvara muziku

Ne samo da se takmiči, Jovan je ove godine iz sva tri predmeta osvojio republičke nagrade.

Od najranijeg uzrasta pokazivao je interesovanje i za matematiku i za muziku. Sabiranje i oduzimanje išlo mu je kao pesma, a uz pesmu je udarao ritam, roditelji su mu dali muzičku podlogu, prepoznali da ga muzika jako interesuje.

„Kada sam imao četiri i po godine, na poklon smo od očevog druga dobili sintisajzer, odmah me je privukao zvuk, stvaranje muzike. Pokušao sam ono što čujem da pretočim u ton. Čitao sam riznice, pamtio pesmice, pa sam to pokušao da primenim kroz brojeve, zagonetke, kroz jednačine. Muziku sam razumevao na neki način slično kao matematiku, ali mi je uvek bilo zanimljivo što mogu da je podelim sa drugima, sa publikom“.

Programer od osme godine

Svake godine od drugog razreda osnovne škole Jovan dobija stipendiju rodnog grada, pa i sada kao gimnazijalac ima podršku, jer on je ponos Loznice. Već u drugom razredu, na „Kenguru bez granica“, bio je prvi u državi. Školsko znanje nije mu bilo dovoljno, informatika se uči od petog razreda, on je počeo mnogo ranije.

„Otac je držao sekciju programiranja, mogao je da mi pokaže, da me usmeri, da mi da osnovne, ali i neke naprednije pojmove, zato sam sa njim brže i ranije napredovao, nego što je bilo planirano“.

Pokupio sve republičke nagrade

U osmom razredu plasirao se na evropsko takmičenje iz informatike u Gruziji, iste godine otišao je i na Juniorsku balkansku olimpijadu iz matematike. I dalje se takmiči i iz fizike.

„Uglavnom se učenici, pogotovo u trećoj godini gimnazije opredele za jednu, eventualno dve discipline, ja sam ostao na sve tri i iz sve tri sam i ove godine osvojio nagradu. Verujem da ću tako da nastavim i dogodine".

Iako je sjajan matematičar, treba mu neko vreme da izbroji republičke nagrade, ima ih 5 iz matematike, 5 iz fizike i šest iz informatike.

Za klavirom se takmiči sa samim sobom

Ipak, njegovo prvo takmičenje u životu bilo je klavirsko, i to međunarodno, imao je šest godina, osvojio drugu nagradu.

Sada iz Matematičke gimnazije trči u Muzičku školu „Stanović“. Zapažene rezultate na republičkim i međunarodnim takmičenjima ostavrio je i na klaviru. Kaže, velika je razlika, jer žiri u ovom slučaju daje svoj subjektivni utisak o njegovom radu i talentu.

„Na takmičenjima iz klavira rangiram se sam sa sobom, nije mi važno da li sam u okviru prve nagrade bio deseti ili treći na listi“.

Kada je došao u Beograd, znao je da će u Stanković, „razvalio“ je na prijemnom, profesori su ga tražili, ali znao je kod koga će, kod profesorke Marije Radović.

Kaže da nije čuo za teoriju da su matematičari po pravilu i sjajni muzičari, ali je svirajući shvatio da postoji tajna veza između matematike i muzike.

„Moji vršnjaci nisu baš oduševljeni Bahom, on je meni postulat, jasan, pravilan, precizan. Naravno da tu ima muzike, nije sve suva matematika, ali volim što je sve postavljeno, sve je jasno, sva pravila su prisutna. Ništa ne leluja, ništa nije u oblacima, sve je na zemlji“, kaže mladi pijanista.

Ostaje u Srbiji zbog ETF-a

Ostala mu je još samo jedna godina do velike prekretnice, izbora fakulteta. Mogao je u inostranstvo na neki od prestižnih svetskih univerziteta, ali mu je prva želja ipak Elektrotehnički, u Beogradu. U inostranstvu bi morao da se odluči za jednu oblast, a na ETF-u će, siguran je, najbolje očuvati sponu između matematike, fizike i informatike. Ali to nije jedini fakultet razlog.

„Želim da nastavim oba obrazovanja, jer šteta bi bilo da jedno ispustim. Od srednje škole matematički deo mi je postao primaran, on mi je fokus, težim da se kasnije u toj sferi zaposlim i ostvarim. Ali ne planiram da zapostavim muziku, planiram da upišem i Muzičku akademiju“, kaže mladi matematičar - pijanista.

(Sputnik)