NOVOSADSKI PREPARATOR NEBOJŠA STOJANOVIĆ OVEKOVEČUJE ŽIVOTINJE Zalog čovečanstvu da lepota ne propada
Mašta, vizija, osećaj za simetriju i prostor, poznavanje anatomije, hemije, vajarstva i estetike samo su neki od preduslova koje preparator životinja mora da ispunjava. Naravno, ne treba izostaviti ni bezuslovnu ljubav prema pozivu koji nije ni lak, ni uvek ugodan, kao što se nekima čini, kaže za „Dnevnik” preparator Nebojša Stojanović.
– Kada dobijem životinju, prva faza je skidanje kože, pažljivo da se ne proseče, potom čišćenje kože od mesa i masti. Neke ptice, poput šumske šljuke, imaju jako tanku kožu i tada posebno treba paziti. Potom se od drvene vune i gipsa pravi telo koje mora da bude identično proporcijama koje je životinja imala. Onda se stavljaju žice koje idu kroz glavu, koja se takođe prethodno očisti od unutrašnjosti, zatim kroz krila, ukoliko je reč o ptici, noge i rep, i najzad se ušije rez koji ne treba da bude vidljiv. Preko tela životinje se stave konci koji su labavi, ali dovoljni da drže perje onako kako ono treba da stoji i tada kreće sušenje koji traje 21 dan – detaljno nam pojašnjava Stojanović.
Kada je preparirana životinja zvanično to i postala, sledi njeno izlaganje, ali i adekvatno održavanje. Prvo što po skidanju konaca sledi jeste farbanje, odnosno šminka i dekoracija po potrebi.
– Najbolja zaštita je ukoliko se eksponat stavi u staklo, jer jedino je tako bezbedan od prašine, moljaca i muzejskih grizlica. U suprotnom ga treba čistiti finom četkom ili čak staviti kesicu lavande u blizini da ne bude vidljivo, recimo srndaću iza ušiju, kako bi se preventivno zaštitio od štetočina – dodaje naš sagovornik, napominjući da je važno eksponat držati dalje od prozora i direktne sunčeve svetlosti da ne bi posvetleo, ali i od grejnih tela kako ne bi došlo do oštećenja, poput pucanja kljova.
Stojanović je u ovom poslu od 16. godine, odnosno tri decenije. Počeo je sa preparacijom slučajno – kad je drugarov otac iz lova doneo prelepog fazanskog petla, a majka ga potopila u vrelu vodu i očerupala.
Ništa bez boravka u prirodi
Po Stojanovićevom mišljenju, za preparatora je važno da puno vremena provede u prirodi, da posmatra ponašanje i kretanje divljači.
- Tehnički deo posla može biti besprekorno odrađen, ali ako se ne pogodi pravi pokret i trenutak iz prirode, sve je uzalud – kaže novosadski preparator.
– To me je zainteresovalo, jer ima toliko predivnih ptica i životinja koje su skončale, a ovako im se na neki način vrati život. Sećam se, gledao sam tog fazana, prelepih boja, ne znaš koja je lepša, pa beli okovratnik... – veli novosadski preparator.
Kako ni tada nije bilo kursa i škole za preparatore, zanat se učio od starijeg majstora. Međutim, jedno je naučiti tehniku, a sasvim drugo steći osećaj iskustvom. Među prepariranim životinjama koje je radio najviše je krupne lovne divljači sa teritorije Srbije, poput ritskog jelena.
– Na jednom seminaru u Danskoj ondašnji stari preparator je rekao kako smo mi važni za čovečanstvo zato što sprečavamo da nešto propadne, te čuvamo za buduće generacije kako bi videle izgled raznih životinja – zaključuje Nebojša.
Lea Radlovački