Koji su RAZLOZI SMANJENJA BROJA SRNEĆE DIVLJAČI u ovdašnjim lovištima

O uticaju klime, predatora i drugim faktorima koji utiču na evidentno smanjenje bro­j­nosti srneće divljači u srpskim lovištima, razgovarali smo sa iskusnim lovnim stručnjakom prof. dr Zoranom A. Ristićem sa Katedre za lovni turizam novosadskog PMF-a.

- Srneća divljač se u ovim uslovima u jesen ne priprema za zimski period kao što je to ranije činila. Šta znači priprema? Ona se u normalnim uslovima u jesen intenzivno hrani. U zimskom odstrelu to je bilo vidljivo tako što su srne imale masne naslage i na leđima i oko bubrega.  

- To im je omogućavalo da izdrže velike hladnoće i nedostatak hrane, naročito kada padne veća količina snega. Prave zime više nema, pa se ni srne za nju ne pripremaju. A upravo te masne naslage srnama trebaju i u rano proleće, kada još nema dovoljno hrane – kaže dr Ristić.

Jedna nevolja nikada ne dolazi sama. U ovom slučaju, na to se nadovezuje (u Srbiji često) prekomerno prskanje useva.

- To je višedecenijski problem. Prskaju se ječam, soja, pšenica... To se poklapa sa pariodom kada se veliki broj srna lani. U dve trećine slučajeva srna olani dva laneta, oko 20 odsto jedno, a 2 do 5 odsto tri laneta. A srneća divljač se hrani tako što izuma izdanke i najfinije biljne delove, koji su puni hemije.

- Posledica toga je manjak kvalitetne hrane, samim tim i manjak mleka.  Srna koja je olanila dva ili tri laneta  nema mleka da prehrani podmladak i našušta lanad – objašnjava profesor Ristić.

Najveći deo Srbije, Vojvodina pogotovo je pod kontinentalnom  klimom. U prevodu – suvi smo.  Bez dovoljno vode, pogotovo u periodu dojenja, srneće muke sa prehranom lanadi još više se produbljuju.

Postoji izreka u Srbiji „Na vuka povika, a lisice meso jedu“, koja označava pogrešnog krivca, ili barem svaljivanje prevelikog greha na nekog vinovnika. U ovom slučaju, ta izreka bi se mogla modifikovati u „Na šakala povika, a lisice srne jedu“.

- Lisica je jedan od najopasnijih predatora na svetu, mnogo ozbiljniji nego što mnogi misle – tvrdi naš sagovornik.  

– Zbog velike ekspanzije šakala, lisice kao da su zaboravljene. Ovaj predator godišnje uništi od 0,4 do 0,6 lanadi po srni.  Lukava životinja koja ne odustaje kada napadne plen, vrlo opasna po lanad. Naravno, tu je i šakal, predator koga je sve više i od njega, takođe, delom strada podmladak srneće divljači –  rekao je dr Ristić.

Utisak je da je još jedna vrsta predatora zaboravljena. To su psi lutalice.  Njih ima širom srpskih lovišta, a oni se tamo ponašaju  slično kao čopor vukova – zajednički napadaju plen.

- Srna može da izdrži visok tempo trčanja oko 500 metara, polse toga usporava i na kraju staje.  Za razliku od pasa, koji su daleko izdržljiviji i ako ih je više, srna nema gotovo nikakve šanse da se spase – kaže profesor Zoran Ristić.