Lica Jovanovića ozarili ogrev, hrana i školski pribor

 Misao Mome Kapora lepo opisuje human gest novosadske advokatice Sonje Popović, njenih sinova blizanaca Aljoše i Nikole, kao i Sonjinog oca Aleksandra Bošnjakovića. Ova porodica odlučila je da pred novogodišnje praznike obraduje i bar malo olakša život devetočlanoj porodici Jovanović u Čereviću, koja je pred dugom i teškom zimom bez dovoljnog ogreva, hrane i tople odeće za decu.

O porodici Jovanović „Dnevnik“ je pisao pre desetak dana, Nakon tog teksta Sonja Popović i njen otac doneli su odluku da pomognu porodici u kojoj reč „nema“ zaista predugo traje.- „Dnevnik“ je moj list od samog početka, kupujem ga svako jutro. Kada sam nedavno pročitao priču o životu porodice Jovanović, pozvao sam kćerku Sonju da vidimo kako možemo da im pomognemo.

Priča me je dirnula, naročito deo kada Ružica, majka sedmoro dece govori o tome kako bi želela da za porodičnu slavu ima meso i sarmu na stolu jer dosta poste preko godine. Tako smo odlučili da im ponesemo hrane i da im kupimo ogrev. Nije to naša milostinja, nego pomoć, jer imamo više od njih i možemo malo da im olakšamo život.



Tako je pričao Aleksandar Bošković, advokat u penziji, kad smo krenuli iz Novog Sada u Čerević u posetu Jovanovićima. Njegovi unuci prvaci Aljoša i Nikola takođe su pošli s nama. Želeli su da i oni daruju pred novogodišnje praznike Dajanu, koja isto ide u prvi razred, Ljiljanu, Olgicu, Kristinu, petogodišnjeg Dušana, ali i starije dečake, skoro momke, Ignjata i Radomira. Da i oni imaju Deda Mraza i da imaju soka i kolača za Svetog Nikolu, kažu. Pošli su s punim gepekom hrane, pre svega brašna, šećera, marmelade, jaja, slanine, pasulja, ali darivali su i školski pribor, kao i tople čarape, donji veš, toplu jaknu i nekoliko velikih kutija sitnih kolača. Sonja Popović u Čereviću je kupila i četiri metra tvrdog drveta, koje bolje i duže gori. Ogrevom je obezbedila porodicu za dva meseca. Humanim gestom uspela je da podstakne i kolege u advokatskoj kancelariji, pa je svako poslao neki poklon porodici Jovanović.



- Kad je majka moje pripravnice čula za ovu priču, ponudila se da umesi raznovrsne kolače kako bi imali za slavu – kaže Sonja.

U trošnoj kućici Jovanovića na samom ulasku u Čerević iz pravca Beočina zavladala je velika radost kad su dobrotvori stigli. Majka Ružica i njene devojčice dočekale su nas na vratima. Svi su bili na okupu, osim oca Petra, koji je pomagao u svinjokolju kod jednog meštanina, i Radomira, najstarijeg sina, koji je čuvao ovce. Svaki dinar im dobro dođe, naročito zimi kada nema sezonskih poljoprivrednih poslova, a treba nahraniti, ugrejati i obući devetoro gladnih usta. Leti je mnogo lakše. Ima poslova na njivi.

Otac porodice, Petar, od proleća do kasne jeseni čuva 26 krava. Po kravi mu plaćaju 1000 dinara, dok zimi ide da pomaže oko svinjokolja u selu i sakuplja sekundarnu sirovinu. Kao seoski kravar Petar je dobio od Mesne zajednice kućicu na korišćenje. Kuća je mala i trošna, trebalo bi popraviti krov, vrata i prozore jer ne dihtuju, ali za to treba puno para. Srećni su što imaju krov nad glavom i što imaju toliko da kuću sveke godine okreče.



- Hvala vam, ne znam ni šta da vam kažem i kako da vam se zahvalim – rekla je Ružica svojim dobročiniteljima, brišući suze. U toj kući nikad nije bilo toliko hrane kao juče. Deca su odmah otvarala pakete koje su im Aljoša i Nikola spremili. Nove sveske, bojice, olovke, peratonica u obliku kopačke, koje je petogodišnji Dušan odmah hteo da obuje, uneli su veliku sreću i dečje duše. A tek kolači, koje im je umesila nepoznata žena! Morali su odmah da ih probaju, a mamu su zamolili da im danas kuva svečani ručak od pasulja, koji u velikoj nemaštini nije sirotinjsko jelo, nego kraljevska hrana.



Sonja im je obećala da će doći ponovo da ih poseti, jer je saznala da dve devojčice spavaju na sunđeru na podu, pa će im doneti krevet na sprat, da mogu i one da spavaju kao njihove vršnjakinje.



Eržebet Marjanov

 

Poklon od srca od bake Dane

Osamdesetpetogodišnja Novosađanka, baka Dana, kako nam se predstavila jer je želela da ostane anonimna, takođe je poslala svoj skromni prilog porodici Jovanović.

- Nemam mnogo, ali imam više od njih. Uštedela sam malo od svoje penzije i, nakon što sam pročitala u vašim novinama priču o toj porodici u Čereviću odlučila sam da im pošaljem polovinu svoje ušteđevine. Volela bih da kupe ogrev, da se deca ne smrzavaju. To je ujedno i moj poklon za njihovu slavu. – rekla nam je kada smo je posetili. Ona je porodici Jovanović poslala sto evra, paketić čokoladice i kafu. Na proleće, kako je rekla, volela bi i da ih poseti.