Лица Јовановића озарили огрев, храна и школски прибор

 Мисао Моме Капора лепо описује хуман гест новосадске адвокатице Соње Поповић, њених синова близанаца Аљоше и Николе, као и Соњиног оца Александра Бошњаковића. Ова породица одлучила је да пред новогодишње празнике обрадује и бар мало олакша живот деветочланој породици Јовановић у Черевићу, која је пред дугом и тешком зимом без довољног огрева, хране и топле одеће за децу.

О породици Јовановић „Дневник“ је писао пре десетак дана, Након тог текста Соња Поповић и њен отац донели су одлуку да помогну породици у којој реч „нема“ заиста предуго траје.- „Дневник“ је мој лист од самог почетка, купујем га свако јутро. Када сам недавно прочитао причу о животу породице Јовановић, позвао сам кћерку Соњу да видимо како можемо да им помогнемо.

Прича ме је дирнула, нарочито део када Ружица, мајка седморо деце говори о томе како би желела да за породичну славу има месо и сарму на столу јер доста посте преко године. Тако смо одлучили да им понесемо хране и да им купимо огрев. Није то наша милостиња, него помоћ, јер имамо више од њих и можемо мало да им олакшамо живот.



Тако је причао Александар Бошковић, адвокат у пензији, кад смо кренули из Новог Сада у Черевић у посету Јовановићима. Његови унуци прваци Аљоша и Никола такође су пошли с нама. Желели су да и они дарују пред новогодишње празнике Дајану, која исто иде у први разред, Љиљану, Олгицу, Кристину, петогодишњег Душана, али и старије дечаке, скоро момке, Игњата и Радомира. Да и они имају Деда Мраза и да имају сока и колача за Светог Николу, кажу. Пошли су с пуним гепеком хране, пре свега брашна, шећера, мармеладе, јаја, сланине, пасуља, али даривали су и школски прибор, као и топле чарапе, доњи веш, топлу јакну и неколико великих кутија ситних колача. Соња Поповић у Черевићу је купила и четири метра тврдог дрвета, које боље и дуже гори. Огревом је обезбедила породицу за два месеца. Хуманим гестом успела је да подстакне и колеге у адвокатској канцеларији, па је свако послао неки поклон породици Јовановић.



- Кад је мајка моје приправнице чула за ову причу, понудила се да умеси разноврсне колаче како би имали за славу – каже Соња.

У трошној кућици Јовановића на самом уласку у Черевић из правца Беочина завладала је велика радост кад су добротвори стигли. Мајка Ружица и њене девојчице дочекале су нас на вратима. Сви су били на окупу, осим оца Петра, који је помагао у свињокољу код једног мештанина, и Радомира, најстаријег сина, који је чувао овце. Сваки динар им добро дође, нарочито зими када нема сезонских пољопривредних послова, а треба нахранити, угрејати и обући деветоро гладних уста. Лети је много лакше. Има послова на њиви.

Отац породице, Петар, од пролећа до касне јесени чува 26 крава. По крави му плаћају 1000 динара, док зими иде да помаже око свињокоља у селу и сакупља секундарну сировину. Као сеоски кравар Петар је добио од Месне заједнице кућицу на коришћење. Кућа је мала и трошна, требало би поправити кров, врата и прозоре јер не дихтују, али за то треба пуно пара. Срећни су што имају кров над главом и што имају толико да кућу свеке године окрече.



- Хвала вам, не знам ни шта да вам кажем и како да вам се захвалим – рекла је Ружица својим доброчинитељима, бришући сузе. У тој кући никад није било толико хране као јуче. Деца су одмах отварала пакете које су им Аљоша и Никола спремили. Нове свеске, бојице, оловке, ператоница у облику копачке, које је петогодишњи Душан одмах хтео да обује, унели су велику срећу и дечје душе. А тек колачи, које им је умесила непозната жена! Морали су одмах да их пробају, а маму су замолили да им данас кува свечани ручак од пасуља, који у великој немаштини није сиротињско јело, него краљевска храна.



Соња им је обећала да ће доћи поново да их посети, јер је сазнала да две девојчице спавају на сунђеру на поду, па ће им донети кревет на спрат, да могу и оне да спавају као њихове вршњакиње.



Ержебет Марјанов

 

Поклон од срца од баке Дане

Осамдесетпетогодишња Новосађанка, бака Дана, како нам се представила јер је желела да остане анонимна, такође је послала свој скромни прилог породици Јовановић.

- Немам много, али имам више од њих. Уштедела сам мало од своје пензије и, након што сам прочитала у вашим новинама причу о тој породици у Черевићу одлучила сам да им пошаљем половину своје уштеђевине. Волела бих да купе огрев, да се деца не смрзавају. То је уједно и мој поклон за њихову славу. – рекла нам је када смо је посетили. Она је породици Јовановић послала сто евра, пакетић чоколадице и кафу. На пролеће, како је рекла, волела би и да их посети.