Ratko Mladić telefonom: Živ sam, majke mi
HAG: Nekadašnji komadant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić danas je na vest o svojoj navodnoj smrti reagovao šaljivo i nije se mnogo oko toga uzbudio, kaže za Tanjug njegov sin Darko koji je telefonom sa njim razgovarao oko 15 sati.
Živ sam, majke mi!, rekao je Ratko Mladić svom sinu u telefonskom razgovoru, nakon što je prekinuo posetu advokata u pritvorskoj jedinici, da bi se javio porodici i dematnovao netačne informacije.
Darko Mladić dodaje da je njegov otac na ovu vest reagovao šalom, i da se nije posebno uzbuđivao, niti je dalje komentarisao.
Informacija o smrti Ratka Mladića objavljena je na lažnom Tviter nalogu ministarke spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Bisere Turković i preneli su je brojni mediji u Srbiji i regionu.
U međuvremenu je demantovana, a pretpostavlja se da ju je lažni nalog na Tviteru otvorio izvesni novinar iz Italije Tomazo Debenedeti, koji je napisao ovu lažnu vest.
Benedeti u svetu poznat po lažnim vestima i intervjuima
Italijanski novinar Tomaso De Benedeti (50), koji je danas s lažnog Tviter profila pustio izmišljenu informaciju da je umro Ratko Mladić, poznat je u svetu po objavljivanju lažnih vesti.
Kako su strani mediji pisali još 2018. godine, on je i ranije imao slične "ispade" i tada je, recimo, proglasio "mrtvim" Kostu Gavrasa, JK Roling, Fidela Kastra, papu Benedikta XVI, Milana Kunderu...
De Benedeti je napisao mnogo lažnih intervjua koje su mediji objavili, poput onih s piscima Grišamom, Saramago, Vargasom Ljosom, te s poznatim ličnostima poput Gorbačova, Dalaj Lame i pape Benedikta.
Od 2011. godine, De Benedeti je kreirao lažne Tviter naloge poznatih svetskih ličnosti, šireći lažne vesti, navedeno je na Vikipediji.
Njegova je bila i lažna vest kojom je pripremio navodnu smrt sirijskog predsednika Asada, 2012. a što je izazvalo globalni rast cene nafte.
De Benedeti je objasnio da sve to čini "kako bi pokazao kako je lako prevariti štampu u eri društvenih medija", a pisac Mario Vargas Ljosa je u svom eseju "Beleške o smrti kulture" iz 2015. citirao De Benedetija kao "heroja civilizacijskog spektakla".
