Kroz mali rez operišu srčane zaliske
NOVI SAD: Umesto sečenja grudne kosti i pravljenja reza i do 40 cm, u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine počeli su da rade minimalno invazivnu metodu i da srčane zaliske operišu kroz mali rez od 4 cm, između rebara.
Upravnik Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine profesor dr Stamenko Šušak kaže kako ova intervencija može da se radi i u nekim drugim slučajevima, te je nedavno tom metodom izvadio tumor iz srca, ali se najčešće radi za operaciju zalistaka.
- U pitanju je minimalno invazivna videoskopska procedura uz pomoć koje operišemo srce, sada prvenstveno srčane zaliske. I ranije, a i sada, srce se operiše pravljenjem velikog reza na prednjem zidu grudnog koša i uzdužnim presecanjem grudne kosti, što podrazumeva da je pacijentima potreban duži oporavak posle operacije. Potrebno je da pacijent leži na leđima šest nedelja posle operacije, kako bi presečena grudna kost optimalno zarasla – objašnjava profesor Šušak.
Kako navodi, novom procedurom, pravi se rez od 4-5 cm sa desne strane, u bočnom naboru dojke ili oko same bradavice.
- Ulazi se direktno kroz međurebarni prostor. Kamera se ubaci pored reza i na monitoru se vidi srce, a uz pomoć specijalnih instrumenata izvodi se operacija. Pacijent je mobilan već prvog dana nakon operacije, a kući ide nakon pet-šest dana. Pacijenti posle ovakvih operacija imaju daleko manje bolova, nego kod operacije koja se radi na klasičan način – navodi profesor Šušak koji je jedini hirurg koji izvodi ovakve intervencije u Vojvodini, a u Srbiji ovakve intervencije radi još samo jedan lekar u Institutu „Dedinje“.
Istom metodom mogle bi da se rade i bajpas operacije, odnosno premošćavanje krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić, ali za to su potrebni drugi intrumenti.
- Prve ovakve operacije srčanih zalistaka izveli smo u junu 2019. godine, a potom je došao kovid, tako da se stalo sa ovim intervencijama. Do sada ih je urađeno sedam, jedna ove godine, a imamo u planu da u narednih mesec dana uradimo još dve operacije – kazao je profesor Šušak.
Tokom operacije srce se zaustavi i pacijent je priključen na aparat za vantelesni krvotok. Dr Šušak kaže kako se na taj način izvodi većina operacija, ali se neke rade i na tzv. nemirujućem srcu, kada je ono u stanju treperenja ili čak normalnog rada, ali je to vrlo retko.
Klasične operacije na srcu su pre 30 godina trajale i po 7-8 sati, a sada se te iste operacije urade za svega 2-3 sata. Dr Šušak kaže da razlog tome nisu bili loši hirurzi, njihovi naši učitelji, nego je tehnologija napredovala, a oni su stekli ogromno kolektivno i individualno iskustvo.
- Minimalno invazivne procedure mogu da traju dva do tri sata, tako da u tom segmentu nema razlike, ali je razlika u pristupu, kao i brzini i kvalitetu operacije i kvalitetu života posle operacije. Pacijent ne mora da bude na dugom bolovanju, a često su pacijenti i mladi ljudi, piloti, sportisti, kojima puno znači da se što pre vrate svom poslu – ispričao je profesor Šušak.
Među pacijentima ima i mlađih i starijih ljudi, ali su mladi ljudi, koji imaju strukturalnu bolest zalistaka, najbolji za ovaj pristup. Dr Šušak kaže kako svakodnevno operišu obolele iz cele Vojvodine i Srbije, ali i Republike Srpske.
Svakoga dana imaju pacijente koji imaju probleme za srčanim zaliscima. Poznato je da je najveća incidenca oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Profesor Šušak navodi da kardiovaskualrna patologija, zajedno sa onkološkom, čini vodeće nezarazne bolesti i najveći je procenat smrtnosti od njih.
Ova inovativna procedura ne bi mogla da se radi da nije nabavljena savremena oprema, a novac za nju je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Profesor Šušak navodi da su to: jedan poseban stub sa 4K kamerom, najsavremeniji instrumenti koji idu duboko prema srcu, dva monitora na kojima se prati operacija, odnosno ono što kamera pokazuje. Dr Šušak ocenjuje da je time napravljen veliki iskorak prema našim pacijentima, jer sada mogu biti operisani istim kvalitetom kao u najsavremenijim svetskim centrima.
- Potrebne su posebne indikacije da bi se radila ova intervencija. To su izolovane valvularne patologije. Ne mogu da se rade kod pacijenata koji su teški plućni bolesnici, jer se kod ovih operacija izduva jedno plućno krilo, što nije preporučljivo kod plućnih bolesnika. Takođe, nisu kandidati za operaciju ni oni koji imaju teške srčane bolesti i oslabljenu srčanu funkciju. Ne mogu da se operišu na ovaj način ni oni koji su već imali neke operacije u ovoj regiji, jer one ostavljaju ožiljke, koje ometaju hirurga tokom intervencije i sprečavaju ga da izvede operaciju – istakao je profesor Šušak.
Da bi se ove vrste operacija izvele, osim savremene opreme, potrebno je i da hirurg ima veliko iskustvo. Profesor Šušak je bio na edukacijama u Italiji, Grčkoj i Nemačkoj. Kaže kako ni u svetu svi centri ne rade ovu vrstu minimalno invazivnih operacija, a u Institutu će ubuduće svi pacijenti, kojima to bude indikovano, moći da dobiju ovu vrstu intervencije. Dr Šušak naglašava da je šteta seći celu grudnu kost, kada sve može da se uradi kroz mali rez.
- Trudiću se da u budućnosti za ovu proceduru obučim još nekoliko lekara, koji će biti spremni i naoružani iskustvom, smirenjem i strpljenjem – napomenuo je dr Šušak.
Ljubica Petrović