Krletovim putem kroz lepote Fruške gore

Deonica kojoj su se iznova i neprestano divili, od 3. decembra prošle godine nazvana je „Krletova memorijalna staza“ u čast iznenada preminulog Svetozara. Svečanom otvaranju prisustvovalo je 154 planinara, u akciji koju su organizovali PSD Železničar, čiji je ovaj bračni par iz Beočina bio član od 1991. i PSD Poštar iz Novog Sada. U društvu ljubitelja Fruške gore, kakav je i sam bio Krle, iz Zrenjanina, Subotice, Šida, Rume, Iriga, Čerevića i Beočina, prvi put se organizovano, u čast izuzetnog čoveka prešla trasa na kojoj je ovaj planinarski i društveni aktivista ostavio veliki trag. Broj ljudi koji se okupio da mu, na možda i najlepši način oda počast, dovoljno govori o tome kakav je bio Krle. Obnovio je izvor Tobyijska voda, učestvovao je u izgradnji piramide na Pavlasovom čotu, drugom najvišem vrhu Fruške gore, u spomen Ignjatu Pavlasu, a pečat je ostavio i na uređenju mnogih mesta u Beočinu i okolini. Radio je na sređivanju staza i dežurstvu na kontrolnoj tački „manastir Beočin“ na Fruškogorskom maratonu, a bio je jedan od 11 učesnika, koji su za vreme bombardovanja 1999. godine obišli najdužu stazu u želji da se tradicija ove manifestacije ne prekine. Dobitnik je Bronzane značke Planinarskog saveza Srbije za dugogodišnji rad na razvoju planinarstva u Srbiji.

Inicijativu za izradu staze pokrenule su njegova supruga Sonja i ćerka Vera Kokić Ostojić. Svetozar je preminuo u junu u 71. godini, a želja njegovih najmilijih bila je da se u istoj godini otvori staza.

Ona se kompletno prostire na teritoriji udruženja privatnih vlasnika šuma „Šumska zajednica Beočin“ u oblasti popularno nazvanom „Rim“. Duga je pet kilometara, sa usponom od 200 metara, trasirana je kružno, oko brda Vozarev čot, po prohodnim šumskim putevima i stazama, a markirana je dvosmerno zeleno-belim krugom. Postavljeni su putokazi na ključnim raskrsnicama i informacioni panoi sa mapom na prilaznom Dubčekovom putu i startu i cilju kod šumske kuće „Rim“.

– U ovih pet kilometara sažeto je sve što treba da se vidi na Fruškoj gori – kaže za „Dnevnik“ Sonja Kokić, koja je sa suprugom u planinarstvu više od tri decenije. – Staza je lepa, sadržajna, ima izvore, odmorište, vodopade, klupu, potok, strmine, kuću u „Rimu“...

Kako kaže, Svetozar, koji je rodom iz Novog Bečeja, a 50 godina proveo je u Beočinu, za sebe je govorio da je ravničar po rođenju, a planinar po htenju.

– Želimo da dodamo još četiri kilometra oko Brankovca i da se spustimo do Dumbovačkog vodopada, kako bi staza bila kompletnija – ističe Sonja. – To je već bio veliki posao da bismo ga završili do kraja 2022. godine, pa smo ostavili za proleće.

Opis trase

„Krletova memorijalna staza“ počinje kod šumske kuće „Rim“, blago se penje ka izvoru Tobyijina voda, posle kog na sledećoj raskrsnici jedna staza vodi prema lokalitetu Kobilica i dalje ka Brankovcu, a „Krletova“ skreće na istok i dosta strmo se spušta u dolinu Dumbovačkog potoka. Potom se izbija na lokalitet Triangl, odakle skreće do najatraktivnijeg fruškogorskog vodopada – Dumbovačkog. Vraća se zatim do Triangla i nastavlja lepom dolinom potoka Dumbovac, sve do uvira potoka Rim, gde skreće na zapad i blago se penje sve do izvora Rim, usput prolazeći pored jezerceta. Preostaje potom još kratak uspon do šumske kuće, sa lepom, „parkovski“ uređenom okolinom i stolom sa klupama, gde i završava ova staza.

Iako su Sonja i ćerka Vera došle na ideju da se napravi memorijalna staza, trebalo je to i sprovesti u delo. Siniša Petrov, predsednik Komisije za planinarske puteve Planinarskog saveza Vojvodine, vodio je akciju trasiranja, markiranja i postavljanja putokaza i info-panoa, a u ekipi su bili i Milan Breberina, Milivoj Kiždobranski, Goran Zubić, Tanja Perendija, kao i Sonja i Vera Kokić.

– Jednim delom se samo ide stazom Fruškogorskog maratona i Fruškogorske transverzale, ostatak je potpuno nova deonica – objašnjava Siniša Petrov. – Sve je urađeno po standardima Komisije za planinarske puteve i uz odobrenje Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“. Ovo je lep primer kako treba da se rade staze.

Na planinarima i ljubiteljima panonske lepotice je sada da se šetajući ovom deonicom prisećaju, ili upoznaju sa Krletom, koji je i na ovaj način nastavio da bude u službi planinarstva.

Kristina Bugarski