KORONA FENOMEN: Distanca
Još uvek se čudimo belim krugovima iscrtanim po Štrandu, linijama koje određuju distancu u marketima, ispred šaltera, banaka pa čak i po ulicama i parkovima, ali uz toliko insistiranje na “bezbednoj udaljenosti” verovatno će i ona postati prihvaćena kao i maske
Znaš, moj tata kaže da su se kada je on bio mali, svi ljudi pozdravljali tako što su stiskali jedni drugima ruke, grlili se obema rukama i ljubili po tri puta u obraz, a išli su i na utakmice koje su gledali uživo na stadionima, pomalo teorijazavereničkim tonom je N. pričao svom drugu M. dok su navlačili rukavice i tražili slobodan beli krug na novosadskom Štrandu kako bi ga prvo naprskali dezinfekcionim sredstvom, a zatim seli da kroz ogromno zaštitno staklo-ekran posmatraju plažu, Dunav i virtuelne brodove jer je zbog zagađenosti plovidba rekom zabranjena već decenijama…
Možda takve izlaske i izlete svojim potomcima niko u ovom trenutku ne želi, ali izgleda da tranzicija u postpandemijsko društvo koja je tek počela, upravo tamo vodi.
Linije i upozorenja su postavljeni svuda, od prodavnica do institucija, sa svih ekrana i zvučnika se ponavljaju poruke “držanje distance je obavezno”, “mislite na svoje najbliže tako što im nećete prilaziti” i slično.
Međutim, ta novina u našim životima se još uvek nije “primila” kao zaštitne maske koje su već postale normalna stvar i ovih dana u redovima koji su sada takođe redovna pojava, najčešće se vide ljudi sa uredno navučenim ili spremnim maskama, ali propisane distance uglavnom nema pa i dalje tradicionalno (sa ili bez maske) dišemo jedni drugima u vrat.
Međutim, da je neko samo mesec dana pre izbijanja pandemije sproveo anketu sa pitanjem “da li biste nosili medicinsku zaštitnu masku zbog opasnosti od zaraze ?”, pozitivnih odgovora bi sigurno bilo vrlo malo, dok danas ima vrlo malo onih koji je nisu nijednom stavili otkad traje kriza.
Tako se sada još uvek čudimo belim krugovima iscrtanim po Štrandu, linijama koje određuju distancu u marketima, ispred šaltera, banaka pa čak i po ulicama i parkovima, ali uz toliko insistiranje na “bezbednoj udaljenosti” verovatno će i ona postati prihvaćena kao i maske. Pitanje je samo koliko će trebati vremena da ova mera zaživi na ovom našem prostoru, prepoznatljivom po prilično “strasnom” pozdravljanju kroz sveto trojstvo rukovanja, grljenja i ljubljenja.
Nakon nekog vremena M. je odlučio da i on svom drugu N. poveri jednu tajnu: Meni je brat pustio snimak iz 2019. godine kada je tu preko na staroj tvrđavi bio neki festival “Egzit”. Eeeej, znaš ti koliko je tamo bilo ljudi i šta su radili tamo celu noć, moraću ti to jednom pokazati...
Niko Perković
