Koliko je zakon o primeni znakovnog jezika zaista za primenjivanje?

S druge strane, isti taj Zakon znakovni jezik u načelima tretira kao preduslov za dostojanstvo i razvoj ličnosti gluvih osoba. Kako, onda, dostići sve to ako ne postoji nijedna institucija, pa ni sam dokument, koji striktno garantuje i obezbeđuje ostvarenje navedenih prava? Stoga, čitavu sliku stanja u društvu, a u kontekstu i (na)gluvih osoba, najbolje opisuje objašnjenje Konvencije UN o pravima OSI, a to je da nivo učešća osoba sa invaliditetom nije uslovljen njihovim oštećenjem, već prisustvom ili odsustvom prepreka koje su društveno stvorene. Na te prepreke osobe koje imaju problem sa sluhom nailaze svakodnevno - u porodici, u školi, zdravstvu, u svim javnim institucijama, prodavnici, na ulici...

Prema podacima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, invaliditet kao osnov diskriminacije već godinama se nalazi u vrhu po broju podnetih tužbi. S obzirom na to da pritužbe gluvih i nagluvih osoba, a koje se odnose na dostupnost usluga uz upotrebu znakovnog jezika, nisu brojne, Poverenik je organizovao više sastanaka sa Savezom gluvih i nagluvih Srbije, kao i predstavnicima udruženja tumača za znakovni jezik u cilju sagledavanja problema sa kojim se gluvi i nagluvi susreću kao i u cilju upoznavanja sa postupkom zaštite od diskriminacije.

- Ljudi često ne znaju za mehanizme zaštite od diskriminacije koji im stoje na raspolaganju ili smatraju da će potrošiti mnogo novca i vremena ako se odluče da pokrenu postupak - navodi poverenica za zaštitu ravnopravnostiBrankica Janković. - U cilju ohrabrivanja gluvih i nagluvih osoba da prijavljuju diskriminaciju, želimo da naglasimo da je postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti dostupan svima i besplatan, a obrazac pritužbe se može preuzeti sa našeg sajta.

Takođe, Zakon o upotrebi znakovnog jezika nije uredio polaznu tačku - oblast učenja znakovnog jezika za gluvu decu. Onda, ko treba da ih nauči da komuniciraju i na koji način?

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sagledavajući probleme informacione pristupačnosti, uputio opštu preporuku mera svim medijskim kućama za unapređenje ravnopravnosti i obezbeđivanja pristupačnosti medijskih sadržaja. Pored toga, obratili su se i Regulatornom telu za elektronske medije istim povodom.

- Već 14 godina, svakog dana na RTS 1 emituju se najvažnije vesti na znakovnom jeziku, a u vanrednim situacijama i sva izdanja vesti i specijalizovane emisije - objašnjava Tanja Šikić iz PR službe RTS-a. - Od  juna 2017. godine, najgledanija informativna emisija u Srbiji, „Dnevnik 2“ putem titla, u okviru Teleteksta, dostupna je gluvim i nagluvim gledaocima. Osim „Dnevnika” i „Vesti”, mnoge domaće igrane serije RTS-a pristupačne su gluvim i nagluvim osobama jer je RTS gledaocima omogućio da, u okviru teleteksta, aktiviraju funkciju „titl”.

- Problem komunikacije je najveći problem gluvih osoba - ističe član Organizacije gluvih Grada Novog Sada Mirko Knežević, dodajući da su upravo zbog toga zatvorena grupa stanovništva koja predstavlja jedan odsto ukupnog broja ljudi u svetu. - Društvo nije obezbedilo podršku roditeljima koji imaju gluvo dete od rođenja. Roditelji misle da ugradnjom implanta sve rešavaju, a tu im niko ništa ne garantuje. Od toga bude kasnije još više problema. Međutim, mnogo bolje bi bilo da nauče znakovni jezik i da tako komuniciraju s decom. Nije teško, može da se nauči. Roditelji koji nam dođu u organizaciju, mi im objasnimo sociološki momenat zbog kog je važno da nauče da komuniciraju sa svojom gluvom decom, ali društvo nije obezbedilo izbor. Prvo i osnovno što država treba da uradi jeste da omogući gluvoj deci da uče znakovni jezik, kao i da osposobe prosvetare da mogu da drže predavnja svima, pa i njima.

U Srbiji, prema poslednjem Popisu stanovništva iz 2011. godine, ima oko 145.000 osoba sa oštećenim sluhom, a prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, oko 70.000 njih koristi srpski znakovni jezik kao prvi jezik. Naizgled odbra strana Zakona jeste što je njenim odredbama predviđeno da gluve osobe treba da budu uključene u donošenje odluka koje se tiču standardizacije i upotrebe znakovnog jezika. Uprkos tome, u praksi je potpuno drugačije.

- Društvo kao većina čujućih odlučuje, a nas niko ne pita i to je problem - naglašava Knežević, dodajući da u suštini nemaju kome da se žale. - Nadležni ispadnu gluvlji od nas!

Predsednik Organizacije gluvih Grada Novog Sada Alajdin Hamza smatra da, kad bi država svemu pristupila ozbiljnije, lakše bi sprovodili sve ono što se tiče znakovnog jezika, dok ovako uvek imaju probleme, stalno se iznova objašnjavaju i izjašnjavaju, a stoje u mestu.

- Imamo mali broj prevodilaca u ustanovama čiji je država osnivač - dodaje Hamza. - U određenim situacijama koristim svoju porodicu, stavim ih na „Skajp” ili „Vajber”, pa se tako sporazumevam sa ljudima u gradu. Stalno moram da vežem porodicu, a sve troškove ja plaćam. Država bi mogla to da reši.

L. Radlovački