Колико је закон о примени знаковног језика заиста за примењивање?

С друге стране, исти тај Закон знаковни језик у начелима третира као предуслов за достојанство и развој личности глувих особа. Како, онда, достићи све то ако не постоји ниједна институција, па ни сам документ, који стриктно гарантује и обезбеђује остварење наведених права? Стога, читаву слику стања у друштву, а у контексту и (на)глувих особа, најбоље описује објашњење Конвенције УН о правима ОСИ, а то је да ниво учешћа особа са инвалидитетом није условљен њиховим оштећењем, већ присуством или одсуством препрека које су друштвено створене. На те препреке особе које имају проблем са слухом наилазе свакодневно - у породици, у школи, здравству, у свим јавним институцијама, продавници, на улици...

Према подацима Повереника за заштиту равноправности, инвалидитет као основ дискриминације већ годинама се налази у врху по броју поднетих тужби. С обзиром на то да притужбе глувих и наглувих особа, а које се односе на доступност услуга уз употребу знаковног језика, нису бројне, Повереник је организовао више састанака са Савезом глувих и наглувих Србије, као и представницима удружења тумача за знаковни језик у циљу сагледавања проблема са којим се глуви и наглуви сусрећу као и у циљу упознавања са поступком заштите од дискриминације.

- Људи често не знају за механизме заштите од дискриминације који им стоје на располагању или сматрају да ће потрошити много новца и времена ако се одлуче да покрену поступак - наводи повереница за заштиту равноправностиБранкица Јанковић. - У циљу охрабривања глувих и наглувих особа да пријављују дискриминацију, желимо да нагласимо да је поступак пред Повереником за заштиту равноправности доступан свима и бесплатан, а образац притужбе се може преузети са нашег сајта.

Такође, Закон о употреби знаковног језика није уредио полазну тачку - област учења знаковног језика за глуву децу. Онда, ко треба да их научи да комуницирају и на који начин?

Повереник за заштиту равноправности, сагледавајући проблеме информационе приступачности, упутио општу препоруку мера свим медијским кућама за унапређење равноправности и обезбеђивања приступачности медијских садржаја. Поред тога, обратили су се и Регулаторном телу за електронске медије истим поводом.

- Већ 14 година, сваког дана на РТС 1 емитују се најважније вести на знаковном језику, а у ванредним ситуацијама и сва издања вести и специјализоване емисије - објашњава Тања Шикић из ПР службе РТС-а. - Од  јуна 2017. године, најгледанија информативна емисија у Србији, „Дневник 2“ путем титла, у оквиру Телетекста, доступна је глувим и наглувим гледаоцима. Осим „Дневника” и „Вести”, многе домаће игране серије РТС-а приступачне су глувим и наглувим особама јер је РТС гледаоцима омогућио да, у оквиру телетекста, активирају функцију „титл”.

- Проблем комуникације је највећи проблем глувих особа - истиче члан Организације глувих Града Новог Сада Мирко Кнежевић, додајући да су управо због тога затворена група становништва која представља један одсто укупног броја људи у свету. - Друштво није обезбедило подршку родитељима који имају глуво дете од рођења. Родитељи мисле да уградњом импланта све решавају, а ту им нико ништа не гарантује. Од тога буде касније још више проблема. Међутим, много боље би било да науче знаковни језик и да тако комуницирају с децом. Није тешко, може да се научи. Родитељи који нам дођу у организацију, ми им објаснимо социолошки моменат због ког је важно да науче да комуницирају са својом глувом децом, али друштво није обезбедило избор. Прво и основно што држава треба да уради јесте да омогући глувој деци да уче знаковни језик, као и да оспособе просветаре да могу да држе предавња свима, па и њима.

У Србији, према последњем Попису становништва из 2011. године, има око 145.000 особа са оштећеним слухом, а према подацима Савеза глувих и наглувих Србије, око 70.000 њих користи српски знаковни језик као први језик. Наизглед одбра страна Закона јесте што је њеним одредбама предвиђено да глуве особе треба да буду укључене у доношење одлука које се тичу стандардизације и употребе знаковног језика. Упркос томе, у пракси је потпуно другачије.

- Друштво као већина чујућих одлучује, а нас нико не пита и то је проблем - наглашава Кнежевић, додајући да у суштини немају коме да се жале. - Надлежни испадну глувљи од нас!

Председник Организације глувих Града Новог Сада Алајдин Хамза сматра да, кад би држава свему приступила озбиљније, лакше би спроводили све оно што се тиче знаковног језика, док овако увек имају проблеме, стално се изнова објашњавају и изјашњавају, а стоје у месту.

- Имамо мали број преводилаца у установама чији је држава оснивач - додаје Хамза. - У одређеним ситуацијама користим своју породицу, ставим их на „Скајп” или „Вајбер”, па се тако споразумевам са људима у граду. Стално морам да вежем породицу, а све трошкове ја плаћам. Држава би могла то да реши.

Л. Радловачки