U prvoj polovini 19. veka najsmrtonosnije zarazne bolesti u Srbiji bile su kuga, kolera i boginje. Protiv kuge se borilo karantinom, protiv kolere radom na zdravstvenom prosvećivanju stanovništva, dok je protiv boginja počela da se sprovodi vakcinacija, po metodu koji je krajem 18. veka prvi primenio engleski lekar Edvard Džener.
