Karađorđe i knjaz Miloš u društvu Mao Cedunga
„Moja supruga Morska Jasterbica, više nije živa. Ubila se”, uznemirujuća je bila poruka mog prijatelja Mileta Radojčića Šeće, koji je u mladosti napustio rodnu Mačvu, godinama stranstvovao po svetu,
a u Njujorku se skrasio pod umetničkim pseudonimom Rudi Frenklin.
Njegova Jastrebica, akademska slikarka Si Houk Vang, spas od nesnosnog bola našla je pod tračnicama metroa. Tako je završen život talentovane umetnice, koja je 1997, već posle svoje prve velike samostalne izložbe u Nacionalnom muzeju umetnosti u Pekingu, svrstana među deset najboljih likovnih stvaralaca savremene Kine.
„Problemi su počeli pre nekoliko godina kad je zbog zamagljenog vida počela obilaziti lekare, oftalmologe i optičare. Stručnjaci su oči smatrali zdravima, a ona je gubila vid, dok su je desno oko i glava opako boleli. Više puta je kolima Hitne pomoći nošena u bolnicu, a i pored Tantalovih muka, Novu godinu smo dočekali u prijatnom raspoloženju. Pred ponoć 2. januara internetom smo se prijavili za izložbu, a ona je odabrala sliku koju je napravila kad sam je zaprosio. Sutra ujutru otvorim oči, a nje kraj mene nema i ja odmah pomislim na najgore”, piše mi Mile.
Pre nepunih 47 godina dobila je ime Haj Ing, u prevodu Morska Jastrebica. Oko sokolovo, sigurna ruka i talenat odredili su joj sudbinu. S pet godina je počela da slika, a na prestižnom Severoistočnom univerzitetu umetnosti diplomirala je 1991.
Samo godinu nakon spektakularne debitantske postavke otvorila je galeriju, a pod pokroviteljstvom Državnog zavoda za zaštitu životne sredine, Morska Jastrebica je izložila ciklus „Zatvoreni u pohlepu“, 58 ulja na platnu. Fantastičan svet uskovitlanih, izbalansiranih boja i gradovi sagoreli od čovekove ravnodušnosti potvrdili su stvaralačku znatiželju pravog umetnika.
– Zanimajući se za tajne života, tražila sam odgovore na prastara pitanja ko smo, zašto ovde i kuda idemo, pa izučavala kinesku filozofiju. Dok slikam, slušam svoje srce, pratim maštu. Pričam sa sobom i verujem intuiciji. Umetnici prvo treba da nauče pravila, boje i poredak majke prirode. Kad razumeju nju, razumeće sebe i moći da stvore nešto novo – pričala je Jastrebica, želeći da na platnu dočara ljubav, a nju nije iskusila.
Potražila ju je na internetu i ugledala ime Mile Šeća. Lako za izgovor, gotovo kao kinesko: Mi Le Še Ća. Nepoznatom čoveku je poslala jezgrovit mejl: „Moj engleski nije dobar. Možemo li biti prijatelji?“
– Pogodila me njena jednostavnost, lepota i mladost pa sam joj poslao svoju fotografiju – seća se Mile.
– Čim sam ugledala zgodnog čoveka u crvenoj košulji ispred ružinog grma, odmah zavolela njegov osmeh – pričala je Jastrebica.
Dnevno su razmenjivali i po dvadesetak majlova i za dve i po godine jedno drugom poslali više od 12.000 e-pisama.
– Mile je magično otvorio moje srce i došao u Kinu. Venčali smo se. Dok smo čekali papire, naslikala sam serijal od 25 ulja na platnu s temom sudar prošlosti i sadašnjosti.
Na slikama paori obrađuju malene bašte ispred višespratnica podignutih na dojučerašnjim njivama. U rodnom Harbinu, Mileta sam vodila na čuveni januarski festival ledenih skulptura. Moj zavičaj na severoistoku Kine utapa se u sibirsko prostranstvo, a temperatura dostiže i –40 stepeni pa smo još 1963. pokrenuli snežno-ledenu čaroliju, po kojoj je moj grad poznat širom sveta, iz kojeg svakog januara dolaze brojni turisti – pričaka je ona. – Tokom Olimpijade u Pekingu bilo je izloženo moje ulje na platnu dugo dva metra, a široko 135 centimetara.
Njime sam imaginacijom spojila nespojivo. Na tribinama tri zastave. Kineska u rukama moje porodice, Karađorđe i knez Miloš Obrenović drže novu zastavu Srbije, a u rukama mog Mileta i njegovog profesora srpskog Tomislava Arsenovića, barjak socijalističke Jugoslavije. Na startu trke s preponama revolucionari mog detinjstva Mao Cedung i Lin Biao. Slika je u Londonu u konkurenciji 3.500 umetnika iz celog sveta osvojila šesto mesto.
– Moj neobični muž je odabrao da živi u Harlemu, najcrnjem kvartu Njujorka. Odveo me u dom svog dugogodišnjeg prijatelja, čuvenog košarkaša Karla Grina, koji je Mileta proglasio sestrićem. U kući ujaka Karla i ujne Sali ugledala sam fotografiju na kojoj su trojica iz plejade velikana „Harlem globtrotersa“. Zadivljena snagom i energijom tih čarobnjaka basketa, 2009. sam, u apstraktnom realizmu, stilu koji sam iznedrila, naslikala „Vitezove Harlema” – ponosno je pričala Jastrebica.
– Radeći na uređenju stanova, Mile je pre braka zaradio i u Nju Džersiju kupio i izdavao tri stana. U krizi, naši stanari otpušteni s posla, više nisu plaćali kiriju, mi nismo plaćali porez i država nam je sve oduzela. Amerika je postala turobno mesto za život. Srećom, pomogli su nam dobri ljudi. Ujak Karl nam je kod svog prijatelja našao stan, s velikom baštom, u kojoj Mile, kao da je u domovini, neguje paradajz, krastavce, čak i lubenice, a ja slikam. Ujak nam je u 125. ulici, u blizini Brodveja, u prostorijama Fondacije „Naša deca“, ustupio studio.
Tu je otvorila „Tropikal galeriju“ i među svojim slikama donedavno za decu Harlema držala školu crtanja. Sem u Pekingu, izlagala je u Hongkongu, Briselu, Las Vegasu. Vlasnicu galerije u američkoj prestonici kocke Deboru Ortego osvojile su „živopisne boje polja i izbrazdana lica kineskih seljaka, slikana snažnim potezima nalik na Van Goga” pa su u stalnoj postavci „Yinipera“ i sad dela prerano otišle Jastrebice, koja mi je pisala: „Sestro naša, moj Mile je u pravu. Vreme ne postoji. Sve što se desilo nije prošlost, već život i energija, koja stalno menja oblike.“
Jelena Stamenković