Kakva je ČITALAČKA PRAKSA SREDNJOŠKOLACA: TikTok, ali i audio-knjige, UMESTO ODLASKA U BIBLIOTEKU

Pod pretpostavkom da su mladima knjige dosadne i zastarele, te da vreme radije provode na pametnim telefonima, dopisujući se ili prateći krajnje površne sadržaje dok na autobuskoj stanici čekaju prevoz ili prekraćuju vreme u putovanju, iznenađuje činjenica da mnogi od njih u tim trenucima zapravo čitaju neko delo sa ekrana ili pak slušaju audio-izdanje, otkrili su učenici četvrtog razreda novosadske Gimnazije „Svetozar Marković”, koji su nedavno sa svojom profesorkom srpskog jezika i književnosti Majom Stokin održali javni čas na tu temu.

Iako je prva pomisao da su u pitanju lektire, „nužno zlo” mnogih školaraca, istina ne mora biti takva jer svet novih tehnologija, u kojem su ove generacije „domoroci”, otkriva svu šarolikost literature.

 Po rečima gimnazijalca Ivana Katone, kojem je Kamijev „Stranac” rasplamsao čitalački žar, društvena platforma TikTok učinila je da knjige ponovo postanu moderne. Dinamična i kratka forma videa, pomoću koje ljudi sa čitave planete entuzijastično dele preporuke za čitanje, ne toliko sa informacijama o autoru, stilu pisanja i zapletu, koliko o emotivnom putovanju koje im određeni naslov pruža, ide naruku i izdavačkoj industriji.

Primetivši da se knjige o kojima čitaoci govore na TikToku pojavljuju na listama najproda- vanijih,  police i sajtovi knjižara dobili su novu kategoriju – BookTok.

Da pisana reč proteklih godina proživljava neku vrstu renesanse zahvaljujući digitalnim alatima, potvrdio je i njegov vršnjak Mihailo Đuričković, dodavši da su knjige tako postale dostupnije od fizičkih primeraka iz biblioteke, ali i da ih je sve lakše objaviti.

– I pored poplave knjiga nekredibilnih ličnosti, internet je pomogao da se neafirmisani a kvalitetni autori promovišu na Jutjubu, TikToku, Instagramu ili forumima poput Reddit-a – podseća Mihailo, te dodaje kako su po njegovom ukusu štivo sa istorijskom tematikom, filozofija, sociologija, mada se nađe i poneki klasik, a izdvaja „Filozofiju stoicizma” i „Misli” Marka Aurelija, što je, kaže, na internetu postalo vrlo popularno, zatim Spinozinu „Etiku”, dela „Kataloniji u čast” i „Životinjska farma” Džordža Orvela, te „Farenhajt 451” Reja Bredberija.

Dok su Lani Ljubenković na prvom mestu misterije i popularna psihologija, često u elektronskom izdanju, a Teodori Vrbović Dostojevski, budući da je posle lektire „Zločin i kazna” poželela da posluša audio-knjigu „Idiot”, učenica Lenka Gligorić, kaže, najviše voli da čita klasike, ali i distopije: „1984” Džordža Orvela, „Mi” Jevgenija Zamjatina i „Vrli novi svet” Oldosa Hakslija.

 Upravo ona ukazala je na  društvenu mrežu Good Reads, gde svako može da otvori nalog, obeleži šta je pročitao i dobije personalizovane preporuke, budući da mehanizam analizira 20 milijardi tačaka podataka kako bi dao predloge prilagođene ličnom književnom ukusu.

Slađana Milačić