Kako zakočiti zahuktali talas iseljavanja

Nema preciznih podataka u Srbiji, ali ni na nivou lokalnih zajednica koliko je ljudi u poslednje vreme spakovalo kofere i otišlo u inostranstvo privremeno u pečalbu ili zauvek, mada svi znamo ko je i gde iz familije ili komšiluka otišao.  

Da su migracije mladih unutar Dunavskog regiona sve intenzivnije i predstavljaju izazov svim nivoima administracije, predočeno je i na konferenciji u Kanjiži u okviru projekta YOUMIG, koji se bavi unapređenjem institucionalnih kapaciteta i pospešivanjem saradnje u cilju suočavanja i postupanja u skladu sa uticajima transnacionalnih migracija mladih. Da je Srbija tradicionalna emigraciona zemlja naglašava i dr Mirjana Rašević, upravnica Centra za demografska istraživanja u Institutu društvenih nauka u Beogradu, ukazujući da se poslednjih desetak godina taj trend se ubrzao.

-  Odlaze sve više mladi i visokoobrazovani ljudi, što naravno predstavlja problem za svaku populaciju. Ovaj projekat je koncipiran tako da se na osnovu saradnje onih koji produkuju podatke, onih koji ih koriste i nas koji pokušavamo da ih tumačimo, da se napravi bolji, efikasniji politički odgovor na migraciju mladih. Veliki problem sa spoljnom migracijom je što se ljudi koji odlaze ne ođavljuju, pa tako mi samo na osnovu popisa koji se održava jednom u deset godina možemo da pretpostavimo koliko je ljudi otišlo, ili kroz saradnju Zavoda za statistiku Srbije i zavoda za statistiku zemalja gde ljudi najčešće odlaze, a to su Nemačka, Francuska, Austrija i u poslednje vreme i Mađarska.

Iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine prema objavljenim podacima iselilo oko 300.000 ljudi. Prosečan broj emigranata iz Srbije u razvijene države od 2004. do 2013. je godišnje iznosio 26.000, da bi već 2014. dostigao čak 58.000! Nije isključeno da taj broj i dalje raste, ali noviji podaci još nisu objavljeni.

Emigracija mladih izaziva starenje populacije, gubitak radno sposobnog stanovništva i ljudskih resursa. Većina ovih migracija pogađa lokalne samouprave, međutim, malo njih je spremno da se suoči sa tom situacijom. Ključni problem u suočavanju sa posledicama sve veće migracije mladih i preduzimanju određenih koraka je nedostatak preciznih podataka i elemenata kojima bi se mogle uspešno kreirati lokalne politike.

- Mislim da je socio-ekonomski razvoj Srbije preduslov da se manje odlazi. Ne mislim samo na viši životni standard, nego je važan i osećaj sigurnosti, važni su i dobri programi zdravstvene i socijalne zaštite, da se razmišlja o ekologiji. Bitno je da migracija bude manja ili da se veći broj ljudi vrati ili da migraciju pretvorimo u mobilnost – kaže dr Mirjana Rašević.

Iz Intrerreg programa EU, za buyet projekta YOUMIG, koji je započet početkom ove godine i potrajaće do juna 2019. godine, izdvojeno je 2,7 miliona evra. Vodeći partner projekta je Centralni statistički zavod Mađarske, a partneri iz Srbije su Republički zavod za statistiku, Institut društvenih nauka i opština Kanjiža. Jelena Predojević Despić, naučna saradnica Centra za demografska istraživanja smatra velikim izazovom statističko praćenje migracija.   

Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer se nada da će rezultati projekta YOUMIG dati bar neke odgovore ili smernice kako motivisati mlade i ubediti ih da ostanu u zavičaju.

- Jako je teško to postići ne samo u Srbiji, nego i u Mađarskoj, ili u okolnim državama takođe iz članstva EU, koje ne mogu da obezbede ljudima ono što, na primer, mogu Nemačka ili Austrija. Mi ćemo se svakako truditi, uzevši u obzir analize i podatke koje ćemo dobiti preko ovog projekta, da izradimo takve razvojne projekte kojima možemo da ubedimo naše mlade da ovde ostanu– smatra Fejstamer.

Milorad Mitrović