KAKO PLAĆATE NA LETOVANJU U INOSTRANSTVU Najisplativija gotovina, a devizna kartica bolja od kreditne

Budući da je starovala i sezona godišnjih odmora, i da su se mnogi građani Srbije već uputili na neku morsku destinaciju ili će uskoro i pitanje za koju se varijantu plaćanja opredeliti - keš ili karticu sve je aktulenije. Iako je na ovo pitanje teško dati precizan i jedan odgovor, pošto neko voli gotovinu, a neko isključivo plaća karticama, odnosno svako bira ono što mu najviše odgovara, izvesno je da je bezgotovinsko plaćanje sve češće. Takođe, plaćanje plastikom bliže je mlađim generacijama, dok oni nešto stariji najviše vole stari sistem - novac u novčaniku.  

Ipak, reklo bi se da dileme da li u inostranstvu plaćati parama ili karticama zapravo ne postoji jer mnogi na putovanje kreću bez novca, bar ne onog koji se može opipati, ima i onih koji nose samo novac, a najverovatnije je da je najviše onih koji koriste oba vida plaćanja - u zavisnosti od situacije u kojoj se nađu. Koji je vid plaćanja bezbedniji i elegantniji takođe je teško reći, ali korišćenjem kartica se izbegavaju troškovi provizija koja se plaća ako se novac menja iz valute u valutu, a ako neko ima samo gotovo novac, onda nema troškove koji postoje da bi se otvorio i servisirao devizni račun. Što se tiče bezbednosti - moguće je ostati i bez novca i bez kartice, ali je karticu moguće odmah blokirati i tako sprečiti krađu, a kad nestane novčanik nestao je i sav novac u njemu.

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Marka Dragića, uvek je bolje plaćati gotovinom, zbog eventualne konverzije valute, Ukoliko se neko odluči za plaćanje karticama, potrebno je da ima devizni račun kako bi se ovi troškovi izbegli.

- Najbolje je da se plaća u valuti zemlje u koju su ljudi doputovali i u kojoj borave - kaže Dragić. - Ukoliko se plaća karticama, postoji mogućnost da se dinarski račun konvertuje u drugu valutu, ali onda mogu da se uračunaju dodatni troškovi konvertovanja.

Iz Narodne banke Srbije ukazuju da je s bankom koja je izdala platnu karticu potrebno proveriti da li se ona može koristiti u inostranstvu i koji su osnovni troškovi njenog korišćenja. Napominju i da se visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje u zavisnosti od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Za podizanje novca s bankomata bolje je koristiti debitnu karticu jer su provizije najčešće niže, ali ima i banaka koje ovu uslugu ne naplaćuju.

On ukazuje i da je preporučljivije da se poseduje devizna kartica jer se time izbegavaju troškovi konvertovanja naše valute u neku stranu.

- Svakako da je bolja devizna kartica, a bitno je i da je novac na deviznom računu u valuti zemlje u koju se ide. Ukoliko se putuje u zemlje Evropske unije potrebno je da na računu budu evri jer se tada ceo postupak odvija uobičajeno, bez bilo kakvih problema. Ukoliko se putuje u neke druge zemlje, tada ima troškova pride - kaže Dragić. 

I u Narodnoj banci  Srbije navode da troškova konverzije nema ukoliko je devizni račun u istoj valuti. Međutim, ukoliko se plaća u nekoj drugoj valuti banka obavlja duplu konverziju - recimo, ako se plaća u britanskim funtama, a devizni račun je u evrima, prvo će ići konverzija funte u dinare, a potom iz dinara u evro.

Bitno je i znati kakva pravila važe u zemljama u koje se putuje jer nisu u svim ista. Tako je, recimo, u nekim zemljama bezgotovinsko plaćanje moguće svugde - od radnje i ugostiteljske usluge do kupovine na pijaci, pa novac gotovo da uopšte nije potreban. S druge strane ima zemalja koje ne nude tako široku mrežu bezgotovinskog plaćanja pa je novac potreban praktično za svaku uslugu ili kupovinu.

D. Mlađenović