КАКО ПЛАЋАТЕ НА ЛЕТОВАЊУ У ИНОСТРАНСТВУ Најисплативија готовина, а девизна картица боља од кредитне
Интернет и савремен начин живота унели су промене у све сфере друштва - пословање, привреду, туризам, информисање, банкарски систем... Брз начин живота утицао је на то да је све више оних који у новчаницима уместо новца имају платне картице, као и оних који све или већину плаћања/куповања обављају преко интернета.
Будући да је старовала и сезона годишњих одмора, и да су се многи грађани Србије већ упутили на неку морску дестинацију или ће ускоро и питање за коју се варијанту плаћања определити - кеш или картицу све је актуленије. Иако је на ово питање тешко дати прецизан и један одговор, пошто неко воли готовину, а неко искључиво плаћа картицама, односно свако бира оно што му највише одговара, извесно је да је безготовинско плаћање све чешће. Такође, плаћање пластиком ближе је млађим генерацијама, док они нешто старији највише воле стари систем - новац у новчанику.
Ипак, рекло би се да дилеме да ли у иностранству плаћати парама или картицама заправо не постоји јер многи на путовање крећу без новца, бар не оног који се може опипати, има и оних који носе само новац, а највероватније је да је највише оних који користе оба вида плаћања - у зависности од ситуације у којој се нађу. Који је вид плаћања безбеднији и елегантнији такође је тешко рећи, али коришћењем картица се избегавају трошкови провизија која се плаћа ако се новац мења из валуте у валуту, а ако неко има само готово новац, онда нема трошкове који постоје да би се отворио и сервисирао девизни рачун. Што се тиче безбедности - могуће је остати и без новца и без картице, али је картицу могуће одмах блокирати и тако спречити крађу, а кад нестане новчаник нестао је и сав новац у њему.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Марка Драгића, увек је боље плаћати готовином, због евентуалне конверзије валуте, Уколико се неко одлучи за плаћање картицама, потребно је да има девизни рачун како би се ови трошкови избегли.
- Најбоље је да се плаћа у валути земље у коју су људи допутовали и у којој бораве - каже Драгић. - Уколико се плаћа картицама, постоји могућност да се динарски рачун конвертује у другу валуту, али онда могу да се урачунају додатни трошкови конвертовања.
Из Народне банке Србије указују да је с банком која је издала платну картицу потребно проверити да ли се она може користити у иностранству и који су основни трошкови њеног коришћења. Напомињу и да се висина провизије за коришћење банкомата у иностранству разликује у зависности од врсте картице, износа који се подиже и саме банке. За подизање новца с банкомата боље је користити дебитну картицу јер су провизије најчешће ниже, али има и банака које ову услугу не наплаћују.
Он указује и да је препоручљивије да се поседује девизна картица јер се тиме избегавају трошкови конвертовања наше валуте у неку страну.
- Свакако да је боља девизна картица, а битно је и да је новац на девизном рачуну у валути земље у коју се иде. Уколико се путује у земље Европске уније потребно је да на рачуну буду еври јер се тада цео поступак одвија уобичајено, без било каквих проблема. Уколико се путује у неке друге земље, тада има трошкова приде - каже Драгић.
И у Народној банци Србије наводе да трошкова конверзије нема уколико је девизни рачун у истој валути. Међутим, уколико се плаћа у некој другој валути банка обавља дуплу конверзију - рецимо, ако се плаћа у британским фунтама, а девизни рачун је у еврима, прво ће ићи конверзија фунте у динаре, а потом из динара у евро.
Битно је и знати каква правила важе у земљама у које се путује јер нису у свим иста. Тако је, рецимо, у неким земљама безготовинско плаћање могуће свугде - од радње и угоститељске услуге до куповине на пијаци, па новац готово да уопште није потребан. С друге стране има земаља које не нуде тако широку мрежу безготовинског плаћања па је новац потребан практично за сваку услугу или куповину.
Д. Млађеновић
