Ускоро коначно државна матура

А план је да се Предлог нацрта велике матуре, који је припремила радна група и већ је добио зелено светло министра просвете, после јавне расправе и озакони, те почне да се примењује од 2020. за трогодишње и 2021. за четворогодишње средње школовање.

"Према овом предлогу нацрта, начин полагања матуре не би више одређивале саме школе, него би постојала три облика матуре уједначена за целу земљу. После четворогодишњег школовања у гимназијама, полагала би се општа матура, после оног у средњим стручним школама стручна, а после школовања у уметничким школама уметничка матура. У сва три случаја ученици би полагали три обавезна предмета и изборни предмет", каже члан Радне групе и потпредседник Националног просветног савета др Радивој Стојковић.

По речима др Стојковића, сви матуранти гимназија полагали би општу матуру, која би, поред тога што би била завршни испит на крају средњег школовања, углавном  била и улазница за факултет.

"У обавезном делу сви би полагали српски, односно матерњи језик и математику, док би трећи обавезан предмет бирали с листе на којој би били физика, биологија, хемија, географија, историја, страни језик и српски као нематерњи. Поред ова три обавезна предмета, матурани гимназија бирали би и један предмет у складу са захтевима факултета који желе да упишу, а матурски рад се више не би писао", вели др Стојковић.

Матуранти четворогодишњих смерова средњих стручних и уметничких школа такође би обавезно полагали српски, односно матерњи језик и математику, осим оних који нису имали математику у последња два разреда. Они би други обавезни предмет бирали с листе на којој би имали све предмете као гимназијалци, али и математику. Питања за ове обавезне испите на матури била би иста за све средње школе у целој држави, а ови испити били би екстерни, то јест чланови комисије не би били само професори одређене школе.

Трећи обавезан део матурског испита у средњим стручним школама био би интерно - екстерни и проверавао би стечена стручно - теоријска знања, како на испиту, тако и кроз стручни матурски рад, док би у уметничким школама овај трећи испит био уметнички и интерни. Матуранти средњих стручних и уметничких школа, који не желе да наставе школовање, с оваквим испитом би и матурирали. Они који желе даље да се школују, имали би положена већ два испита који могу да се бодују за упис на факултет и  могућност да изаберу да полажу још један предмет, и то у складу са захтевима факултета који желе да упишу, као што то морају да изаберу гимназијалци.

"Предложили смо да се обавезни део матуре полаже у средњим школама, а изборни на факултетима. Поред предмета с матуре који би се бодовали за упис на факултет, факултети би имали право да траже полагање још неких испита којима се проверавају склоности и способности и сами би одређивали колико који испит носи бодова при упису, како они с матуре, тако и они који се полажу само за одређени факултет", каже др Стојковић.

Уколико се овај предлог озакони, до примене би требало да се пилотира, то јест да се будући први матуранти овакве матуре, до оних правих испита, током средњег школовања, припремају и имају пробне испите“.

Д. Девечерски