Jutarnje IT novosti na FTN-u
NOVI SAD: Društvo za informatiku Srbije i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu organizovali su na fakultetu „Jutarnje IT novosti“, kao deo serije aktivnosti na promociji inovacija i popularisanju najnovih informacionih tehnologija i njihovih primena u sredu.
Profesor dr Rade Doroslovački, dekan Fakulteta tehničkih nauka, izrazio veliko zadovoljstvo povodom ostvarenja saradnje između Fakulteta i Društva za informatiku Srbije, istakavši značaj timskog rada različitih institucija u jednoj oblasti, čime se značajno doprinosi razvoju obrazovanja, privrede i društva.
U okviru stručnog dela skupa, kojim je moderirao dr Milan Paroški, docent FTN-a i član Upravnog odbora Društva za informatiku Srbije, održana su dva predavanja na aktuelne teme u oblasti IT-a.
Dr Aleksandar Kupusinac, vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu u okviru svoj predavanja pod nazivom „“Veštačka inteligencija u medicinskim podacima“ objasnio je pojam veštačke inteligencije, hronološki prikazavši njen razvoj.
Kako je istakao, veštačke neuronske mreže predstavljaju jednu od često korišćenih metoda u obradi velike količine medicinskih podataka. Na osnovu toga moguće je obučiti veštačku neuronsku mrežu da na osnovu neinvazivnih i lako odredivih parametara detektuje osobe koje imaju potencijalan rizik od razvoja metaboličkog sindroma.
Drugim rečima, na osnovu podaka kao što su pol, starost, indeks telesne mase, količnik obima struka i telesne visine, sistolni i dijastolni krvni pritisak, obučena mreža može da odredi algoritamsku dijagnozu metaboličkog sindroma i selektuje osobe s povišenim rizikom za neko od povezanih oboljenja, poput dijabetesa, na primer. Razvoj softvera koji selektuju osobe s povišenim rizikom od razvoja nekog oboljenja ima veliki značaj za zdravlje cele populacije, a koristi od njegove primene tek će se videti u narednim godinama.
Prof. dr Milan Bjelica, direktor za inovacije Instituta RT-RK i profesor na Fakultetu tehničkih nauka održao je predavanje na temu “Iza kulisa veštačke inteligencije u autonomnim automobilima“, prikazavši trenutno stanje u razvoju autonomnih automobila. Institut RT-RK, inače, učestvovao je u realizaciji softvera za autonomnu vožnju u saobraćajnoj gužvi za kompaniju Audi, s timovima inženjera koji danas učestvuju u realizaciji potpuno autonomne vožnje za BMW.
Veštačka inteligencija i principi dubokog učenja treba da omoguće da se današnja vozila kreću samostalno, bez aktivnog učešća vozača u većini situacija, a u budućnosti i u potpunosti bez sedišta namenjenog vozaču. Iako su algoritmi koji su do sada realizovani veoma uspešni, prof. Bjelica je otkrio da se iza kulisa nalaze brojni izazovi koji će usloviti da vozila bez vozača ne budu na ulicama pre 2025. ili čak 2030, dok će prva takva vozila biti namenjena transportu robe ili prevozu putnika na linijskim trasama.
Preostali izazovi odnose se na probleme virtuelizacije softvera i particionisanja računarskih komponenti u vozilu, koje bi omogućile da se veštačka inteligencija stavi “pod kontrolu”, umesto da se, kao u današnjim izvedbama, ponaša poput “crne kutije”, s visokom nepredvidivošću odlučivanja u kompleksnim situacijama i zahtevnom verifikacijom.
E. D.
