Izvlače trombove do kojih ni hirurzi ne mogu da dođu

Ovo je jedna od deset novih procedura koje je Institut uveo za manje od godinu i po, a upravnik Klinike za urgentnu pulomologiju Instituta za plućne bolesti docent dr Jovan Matijašević kaže da bi bez ove intervencije pacijenti živeli lošije i kraće, jer bolest vodi ka otkazivanju srca.

„U pitanju je nova intervencija koja se radi kod pacijenata sa hroničnom tromboembolijom i posledičnom plućnom hipertezijom. Kod četiri odsto pacijenata sa tromboembolijom, trombovi se ne povlače potpuno u plućnu cirkulaciju, već ostaju i prave suženje u arterijama plućne cirkulacije, čime se podiže pritisak u plućnoj cirkulaciji“, kaže za „Dnevnik“ docent Matijašević i napominje da su do sada intervencije radili u saradnji sa interventnim kardiologom i načelnikom kardiologije Vojnomedicinske akademije profesorom dr Slobodanom Obradovićem.

Simptomi koje pacijenti osećaju su otežano disanje, zamaranje, nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ne mogu da se popnu stepenicama do prvog sprata, a u najgorem stanju i tuširanje je preveliki napor za njih. Bolove nemaju , osim u akutnoj fazi. Pacijenti su ljudi svih godina i oba pola. Postoji pet vrta organizovanih trombotičnih masa, stenoza, od kojih se dve vrste dilatiraju, odnosno proširuju se krvni sudovi ovom intervencijom. Jedna vrste su stenoze nalik na mrežu, a druga su prstenaste stenoze. Ovu intervenciju osim na Institutu radi još samo Vojnomedicinska akademija, a nijedna ustanova u regionu je ne radi, te čak ustanove iz Hrvatske i Slovenije pacijente šalju u AKH bolnicu u Beč.

U poslednjih godinu i pet meseci urađeno je 120 intervencija u angio-sali, a uvedeno je 10 novih vrsta procedura. Ovo je deseta nova intervencija kojom su ovladali, a sve one su iz tri grupe. U jednoj grupi su četiri procedure vezane za akutne tromboembolije, u drugoj su tri peocedure vezane za plućnu hipertenziju u, gde spadaju i ove najnovije intervencije, a u trećeoj grupi su takođe tri procedure i u pitanju su palijativne mere kod onkoloških bolesnika. Izvođenje ovih novih intervencija koje su uveli, ne bi bilo moguće bez pomoći Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, koji je opremio angio-salu.

„Potrebno je da se uradi snimanje, pulmonalna angiografija sa kontrastom, kako bi se uočile stenoze, organizovani tromb koji je nalik na mrežu ili prsten. Kada se locira, sledi procena da li pacijentu pomaže uklanjanje stenoze, odnosno proširenje krvnog suda na mestu stenoze. Širenjem se omogućava bolji protok krvi, a smanjuje se pritisak i razara se tromb“, navodi dr Matijašević i napominje kako je vađenje tromba moguće samo hirurški, a u ovom slučaju dilatira se deo u koji hirurgija ne može da dođe, jer je udaljenije, na periferiji.

Procedura je kompleksna i graniči se sa aspiracijom koja se radi u mozgu. Dr Matijašević kaže kako se intervencija radi u lokalnoj anesteziji, koja se daje na mesto gde se ulazi u krvni sud, a pacijent se svestan.

„Ulazi se kroz preponsku venu, ide se do desne pretkomore i komore, prolazi se kroz srce, pa u plućnu aretriju, a onda se ide u levo ili desno plućno krilo, u zavisnosti od toga gde je promena. U krvne sudove se ubaci žica, a tokom intervencije se preko nje ubacuje balon ili kateter, koji mogu i da se zamene tokom procedure“, objašnjava dr Matijašević.

Pored dr Matijaševića, u timu lekara intenzivne nege koji izvodi ove intervencije u angio-sali su dr Uroš Batranović, dr Slobodanka Pena-Karan, dr Srđan Gavrilović i dr Svetislava Milić.

Srednji pritisak u plućnoj arteriji je 40, a ukoliko je vrednost veća i ako ima mnogo stenoza, ne radi se više od jednog režnja. Levo plućno krilo ima dva, a desno tri režnja, a ukupno u oba plućna krila postoji 19 segmenata i na bilo kojem od njih mogu da budu stenoze. Zbog toga se pravi plan procedure. Nekada se radi jedan segment, a nekad dva segmenta u istom režnju. Zbog toga ne može sve da se uradi u jednoj, nego se radi četiri ili pet procedura. Razmak između procedura je od dve nedelje, pa do mesec dana.

„Godišnje imamo od pet do 10 pacijenata kojima je potrebna ove intervencija, a radimo četiri do pet intervencija za svakog pacijenta. Jedan od poslednjih koje smo radili prošle sedmice je mlad čovek, 33 godine, kome je sada urađena treća intervencija. On nije mogao da se popne na prvi sprat, a sada vozi bicikl i dobro je“, napominje dr Matijašević i dodaje kako bez ove intervencije pacijenti bi živeli kraće i imali bi lošiji kvalitet života, ne bi mogli ni da se prošetaju bez boce kiseonika, a bolest vodi ka otkazivanju desnog srca.

LJ. Petrović