IZA IZLOGA: Crno ogledalo

Emituje se otprilike sedam godina (trenutno smo u petoj sezoni), tokom kojih reditelj Čarli Bruker gledaoce vešto vodi kroz uvrnuti hajtek svet; paralelni univerzum u kom je ubrzani tehnološki razvoj doveo do prilično zastrašujućih scenarija. Ono što vas pritom onako baš „zakuca“ u fotelji i natera da bez pauze (eventualno koliko je potrebno da napravite kafu) odgledate „u cugu“ bar jednu sezonu jeste neverovatna kombinacija naučne fantastike i brutalne realnosti s jedne i prilično uznemirujuće šokantnih i istovremeno depresivnih sadržaja s druge strane. Za početak, sve je - od ulica, preko stanova i kancelarija, pa do razgovora, veza i „druženja“ - savršeno pedantno i revnosno transhumanizovano i pročišćeno od svega nesavršeno ljudskog. Sve kao funkcioniše i svi su kao srećni. Ukratko, idealno društvo koje je takvim postalo ne baš svojom zaslugom; „neko“ je to malo morao da „popravi“ i da udari smernice. Posle je sve, jasno, pesma.

Kao neko ko baš i nije fasciniran redom i savršenom uređenošću svega što mrda i diše, moram da priznam da me je to i takvo „zatezanje“ na štraftu prilično uznemirilo. „Mala noćna panika“, kako je početkom osamdesetih godina prošlog veka pevao bend „Bulevar“, nastupila je onog trenutka kad sam shvatila da je ta i takva budućnost već stigla, to jest da nekoliko epizoda (neko u većoj panici od mene ih je nabrojao sedam) uveliko živimo. Sveprisutne kamere, hakovanje društvenih mreža, špijuniranje pomoću veb kamera, digitalni život posle smrti... samo su neki od primera koje smo „pozajmili“ iz „Crnog ogledala“. Jedan od friškijih - zbog kojeg mi se, priznajem, upalila crvena lampica - jesu dešavanja u dalekoj (bar dok ne zaživi Put svile) Kini.

Kineski zmaj je (jednoglasno, naravno) odlučio da prvu epizodu treće sezone „Ogledala“ pretoči u stvarnost, odnosno, da prema podacima prikupljenim na društvenim mrežama, zatim preko 400 miliona nadzornih kamera sve sa sistemima za prepoznavanje lica, skeniranje tela, kao i na svim ostalim (poznatim i nepoznatim) bazama podataka 24/7 ocenjuje ponašanja građana. Upakovano u crvenu partijsku ambalažu, ovo se „ažuriranje podataka“ popularno naziva „društvenim kreditom“, no kada se prevede na jezik koji je građanima mnogo razumljiviji, u pitanju je nešto kao Veliki brat i to njegova unapređena verzija, od koje teško da će neko moći da se sakrije. Bar ne kad se dođe do „plaćanja“ - loš kreditni rejting će svima doći na naplatu... Trenutno je u toku nešto kao „zagrevanje“ - pilot projekat, koji prati i ocenjuje nekih desetak miliona Kineza (mnogi su već i kažnjeni), a plan je da se do 2020. (dakle, otprilike sutra) posmatra, ocenjuje, procenjuje, boduje i na kraju kažnjava ili nagrađuje (u skladu s ponašanjem) celokupna populacija, odnosno, 1.4 milijarde građana.

Većina „oglednih“ Kineza je, pretpostavljate, zadovoljna pravcem u kom se priča odvija i ne bi (čak i da može) ništa menjala. I zašto bi kad „sistem radi za njih“. Zabeleženo je i poneko nezadovoljstvo – neki manje društveno prihvatljivi građani, recimo, ne mogu zbog lošeg vladanja da iznajme stan ili rezervišu voznu kartu, ali i to je svakako najvažnije - Partija je sigurna da se priča odvija u skladu s planiranim. Bez obzira na partijski blagoslov, moram priznati da meni (kojoj društveni kredit još uvek neće stradati zbog kritike društvenog kredita) neke stvari baš i ne slute na dobro. Evo, recimo, na koji način bi informacija o tome s kim se neko druži ili živi mogla da govori o njegovoj podobnosti.

Ipak, Partija smatra da je to jako važan podatak i u slučaju da neko ima posla s „pogrešnim“, sankcije su neminovne. Eto ti ga sad, kao da su devojke i žene platile malu cenu pogrešnih izbora frajera, pa će sad i država dodatno da ih sankcioniše! Tačno da do kraja života više ni ne pogledate suprotni pol, a ni druženja se baš ne preporučuju – sami sa sobom u sigurnoj ste zoni. Treba li još da mi podignu kamatu na rate kredita zato što sam s nekim popila kafu? I to nije kraj, naravno. Snima se i analizira i sve što pazarite u marketu, zna se tačno na čega trošite najviše para i ako „centrala“ zaključi da ste bahati u recimo kupovini alkohola ili neumereni u nepotrebnim luksuziranjima – slede minus bodovi. Ne piše se dobro ni onom ko pokuša da se u gradskom prevozu vozika bez kupljene karte. A ne, svi koji su se švercovali u busu ubeđeni da su čak i ako nekad plate kaznu i dalje u plusu, moraće ubuduće bolje da sabiraju, s obzirom da je kineska matematika malo kompleksnija. Kazneni poeni se sabiraju, socijalni kredit ubrzano pada i za kratko vreme šverceru će se smešiti još jedino ulica. Neće ga, što se kaže, ni rođena majka na ulici pozdraviti (ima žena svoj društveni kredit), dok će supruga uveliko s advokatom razmatrati detalje oko razvoda.

Srećom, nije sve tako crno. Bar ne za sve. Recimo, onima koji vole da se bave tuđim životima moglo bi bukvalno da svane. Za svako „savesno“ prijavljivanje „nesavesnih“ građana – nagrada! Recimo, jeftinije letovanje ili niža kamatna stopa za otplatu pozajmice. A ako ste gadljivi na drukanje, probajte s pelenama. Prema regulativi, što više kupljenih pelena - to bolji rezultat...

A za ostale detalje najbolje da se strpimo do 28. decembra, za kada je najavljena nova sezona „Crnog ogledala“...

Jasna Budimirović