Ispovest lekarke Doma zdravlja Novi Sad o borbi protiv pandemije

Kako kaže, ni sami lekari se nisu nadali da će pandemija toliko da uzme maha, a nekako joj je čak i nerealno da je uopšte prošlo toliko vremena.

- Kada je krenula infekcija kovid-19 virusa u Kini, niko se nije nadao da će se raširiti dovde, a naravno da se takve bolesti masovno prenose - počinje priču za „Dnevnik“ lekarka Kristina Bjelić. - Kada je ona stigla, svi su počeli da se plaše, proveravalo se ko je odakle došao, dešavalo se da neko od supružnika bude smešten na Novosadski sajam, dok je drugi hospitalizovan i to su bile teške scene. Ako se u okolini ustanovi da je neko oboleo od koronavirusa, svi su se sklanjali, bilo je ljudi koji su tada govorili da se ne prolazi ispred sajma, dok je bio pretvoren u bolnicu... Vi ne možete da verujete dokle su sve ljudi išli.

Kako kaže, kada je već počela transmisija bolesti, povećavala su se i saznanja lekara, ljudi su svakodnevno bivali informisani o tome šta se može desiti, kako se bolest može prevenirati i slično. Za ovih godinu i po dana od početka pandemije, doktorica Bjelić je radila na Novosadskom sajmu, kada je bio otvoren prvi put kao bolnica, zatim je povremeno pomagala kolegama u Respiratorenom centru na Novom naselju, a onda, od 20. januara, njen posao je prevencija širenja kovid-19 infekcija na punktu za imunizaciju na Novosadskom sajmu.

Pozitivna strana cele korona pandemije je ta što je doktorici Kristini Bjelić taj period doneo predivna poznanstva sa dragim kolegama, sa kojima je i danas u kontaktu. Naročito ističe činjenicu da je, po njenom mišljenju, godinu i po dana borbe protiv pošasti bila odlična prilika za čeličenje lekara opšte prakse, koji se ne vrednuju dovoljno, što se može proceniti po mišljenju pojedinih pacijenata koji dođu. Mogli su da dokažu svoju važnost u društvu, što je negde i poruka Svetskog dana lekara opšte prakse, koji je juče obeležen pod sloganom „Gradimo budućnost sa porodičnim lekarima“.

- Naročito se to odnosi na ekipu iz Respiratornog centra na Novom naselju, jer su dobili priliku da uče još više, ali i pokažu šta znaju - ističe dr Bjelić. - I mislim da su sada, ipak, dobili na nekoj važnosti koju su trebali i ranije da imaju. Apsolutno poštovanje za sve kolege koje rade i danas u Respiratornom centru, u kom sam i sama radila po potrebi, dok neke moje kolege do danas maltene nisu izašle odatle, otkako je on formiran. Drago mi je što se konačno i Dom zdravlja „Novi Sad“ istakao i pokazao da imamo dobru priču i kvalitetan kadar, ljude koji zapravo znaju šta rade, trude se i dobili su priliku da pokažu koliko mogu i koliko znaju, tako da „Svako zlo za neko dobro - vazda bilo“, što se kaže.

- Na proleće prošle godine smo imali sajam, koji nije bio vid bolnice za lečenje, već su tu više upućivani pacijenti sa blažom kliničkom slikom, koji se danas šalju u kućne izolacije - kaže Bjelić. - Na tom početku su se, ipak, svi pozitivni usmeravali na sajam, gde smo ih redovno pratili, merili im vitalne funkcije, a svakodnevno je dolazio i infektolog, koji je dobijao sve referisane informacije. U tom poslu je bilo izazovno to što smo tamo boravili četiri dana, imali smo smene od po četiri sata, pa smo morali da se organizujemo kada ćemo jesti, kada piti ili ići do toaleta. Trebalo se zapakovati u celu uniformu sa sve skafanderom, iz kog nema mrdanja naredna četiri sata. Sećam se koliko nam je samo bilo hladno, kada smo završili sa smenama i izlazili na poseban izlaz i uvek smo se skidali u paru, kako ne bi slučajno došlo do neke kontaminacije, jer se stvarno dosta pazilo da se infekcija ne širi. Pa kada se oko četiri sata ujutru skineš iz odela u kom koža ne diše, a ti sav mokar, znaš da sledi dezinfekcija jednim slojem alkohola, pa drugim, a onda na tuširanje... Trošilo se na hektolitre dezinfekcionih sredstava, imali smo striktno odvojene zone... jednostavno, Novosadski sajam je i tada bio izvanredno organizovan.

Kako kaže i sama je zapatila infekciju, a veruje da je malo ko od kolega uopšte uspeo da je izbegne. Ipak, sa sajma nosi dobre uspomene jer ljudi nisu bili tamo toliko prestrašeni, socijalizovali su se međusobno i bili jedni drugima podrška. Medicinski timovi su uvek bili tu da prate stanja pacijenata i budu im dodatni oslonac.

- Sećam se jedne divne starije gospođe, čiji je suprug bio hospitalizovan na Klinici za infektivne bolesti, bila je mnogo zabrinuta i tužna i naravno da malo više pažnje posvetiš takvom pacijentu - priseća se mlada doktorica. - Rad u Respiratornom centru na Novom naselju, sa druge strane, mislim da nam je svima dao na samopouzdanju. Imam tu sreću da zaista sarađujem sa divnim kolegama i otkako radim u Domu zdravlja „Novi Sad“ nije me bilo sramota ništa da pitam, iako sam završila fakultet sa visokim prosekom. Dobra stvar Respiratornog centra je to što imaš sve na jednom mestu: laboratoriju, gde odradiš diferencijalnu krvnu sliku, zatim CRP marker upale, radi se i rendgen da se odmah vidi slika pluća i da li ima upale, izmere se vitali, kakva je saturacija, uključuju se i antibiotici ili kortikosteroidna terapija, ako je neophodno. Imali smo dva pulmologa, mada su dosta stvari sami lekari rešavali, bez uključivanja specijaliste za pluća. Bilo je pacijenata u tri ujutru sa upalom pluća, pa se ne osećaju dobro, pa se pitaš da li su za dalje upućivanje ili ne. O svemu ti odlučuješ i to je bio izazov. Uvek sam razmišljala o tim pacijentima, a kada vidim posle nekoliko dana da im je bolje i da su zahvalni što si im pomogao, za mene, kao mladog lekara, to je neprocenjiv osećaj.

Kako ističe naša sagovornica, kada spasi jedan život, umor, znoj, pa ni skafander sa punom ratnom opremom ne mogu da je odvrate od toga da zaista radi pravu stvar i da njeno postojanje ima svrhu. Sada je na punktu za vakcinaciju i to je nešto čime je oduševljena, pogotovo što je radila sve vreme pandemije, te videla i prošla mnoge stvari, te može reći da joj se nakon više od godinu dana borbe protiv pandemije nazire svetlo na kraju tunela.

Doktorici Kristini Bjelić je nedavna uspomena sa društvenih mreža vratila veru da će se uskoro stvari promeniti na bolje, a na dobrom smo putu. Naime, pre godinu dana je na Instagramu podelila sliku sa kolegama sa Instituta za kardiovaskularne bolesti i iz Jodne banje, kada su se u aprilu prošle godine slikali u komplet skafanderima, sa vizirima i ni sama ne zna sa koliko pari rukavica, u kaljačama... Tada je tek počela epidemija, nisu znali šta je kovid, dobijale su se stravične upale pluća, a oni nisu znali konkterno sa čime se bore i koji je adekvatan način lečenja. Već posle godinu dana iskače joj pomenuta uspomena, a ona se nalazi na vakcinalnom punktu na sajmu.

- Baš me je usrećila pomisao što za godinu dana dogurasmo od nečega što je bila totalna nepoznanica do vakcina - nasmejano će Kristina,  dodavši kako je ona, inače, uvek za prevenciju, a ne samo lečenje posledica, stoga joj još veće zadovoljstvo pričinjava sadašnji rad na Novosadskom sajmu.

- Sada imam priliku da sprečim da neko dobije stravičnu upalu pluća i završi na respiratoru, a koliko njih uspe da se iščupa iz toga - iskreno će naša sagovornica. - Na početku su ljudi bili skeptični da virus ne postoji, a zatim su se provlačile još neke gore priče, što me je donekle i vređalo jer sam ja tamo, sa tim pacijentima, U tri ujutru gledaš nečiji snimak pluća, pišeš terapiju, zoveš Hitnu pomoć i šalješ ga na Kliniku, nema šta ne radiš i onda neko kaže da to ne postoji. Tako su i za vakcine ljudi bili dosta skeptični, dolazili su na punkt za vakcinaciju na sajam ne baš preterano sigurni zašto su uopšte došli. Sećam se jednog pacijenta, došao je sa suprugom koja je bez razmišljanja htela da se vakciniše, ali on je bio malo uplašen. Ispitavao me je šta mogu da mu kažem o vakcinama, kako sve to funkcioniše i pošto je video da sam potpuno sigurna u svoje znanje, kao i u vakcine, te da sam se i sama vakcinisala, spustio je gard i prihvatio savete i činjenice koje sam mu iskreno dala. Pozvala bih ovom prilikom i ljude koji možda nisu najsigurniji u proces imunizacije, a nemaju od koga da dobiju neke adekvatne odgovore, da dođu na Novosadsaki sajam i pitaju šta god ih interesuje. Uvek ćemo biti raspoloženi da im damo sve odgovore i odagnamo sve nedoumice.

Kao neko ko je prošao rad na Novosadskom sajmu, u Respiratornom centru na Novom naselju i vakcinalni punkt na Novosadskom sajmu, doktoricina poruka građanima je da sada oni pomognu medicinarima da sav njihov trud ne bude uzaludan, te da dođu i vakcinišu se u što većem broju. Po njenom mišljenju, svima će biti mnogo lakše i lepše kada se budemo vratili normalnom životu, kakav smo imali pre pandemije, a svi se sećamo kako je to bilo lepo vreme.

I. Bakmaz