Исповест лекарке Дома здравља Нови Сад о борби против пандемије

Како каже, ни сами лекари се нису надали да ће пандемија толико да узме маха, а некако јој је чак и нереално да је уопште прошло толико времена.

- Када је кренула инфекција ковид-19 вируса у Кини, нико се није надао да ће се раширити довде, а наравно да се такве болести масовно преносе - почиње причу за „Дневник“ лекарка Кристина Бјелић. - Када је она стигла, сви су почели да се плаше, проверавало се ко је одакле дошао, дешавало се да неко од супружника буде смештен на Новосадски сајам, док је други хоспитализован и то су биле тешке сцене. Ако се у околини установи да је неко оболео од коронавируса, сви су се склањали, било је људи који су тада говорили да се не пролази испред сајма, док је био претворен у болницу... Ви не можете да верујете докле су све људи ишли.

Како каже, када је већ почела трансмисија болести, повећавала су се и сазнања лекара, људи су свакодневно бивали информисани о томе шта се може десити, како се болест може превенирати и слично. За ових годину и по дана од почетка пандемије, докторица Бјелић је радила на Новосадском сајму, када је био отворен први пут као болница, затим је повремено помагала колегама у Респиратореном центру на Новом насељу, а онда, од 20. јануара, њен посао је превенција ширења ковид-19 инфекција на пункту за имунизацију на Новосадском сајму.

Позитивна страна целе корона пандемије је та што је докторици Кристини Бјелић тај период донео предивна познанства са драгим колегама, са којима је и данас у контакту. Нарочито истиче чињеницу да је, по њеном мишљењу, годину и по дана борбе против пошасти била одлична прилика за челичење лекара опште праксе, који се не вреднују довољно, што се може проценити по мишљењу појединих пацијената који дођу. Могли су да докажу своју важност у друштву, што је негде и порука Светског дана лекара опште праксе, који је јуче обележен под слоганом „Градимо будућност са породичним лекарима“.

- Нарочито се то односи на екипу из Респираторног центра на Новом насељу, јер су добили прилику да уче још више, али и покажу шта знају - истиче др Бјелић. - И мислим да су сада, ипак, добили на некој важности коју су требали и раније да имају. Апсолутно поштовање за све колеге које раде и данас у Респираторном центру, у ком сам и сама радила по потреби, док неке моје колеге до данас малтене нису изашле одатле, откако је он формиран. Драго ми је што се коначно и Дом здравља „Нови Сад“ истакао и показао да имамо добру причу и квалитетан кадар, људе који заправо знају шта раде, труде се и добили су прилику да покажу колико могу и колико знају, тако да „Свако зло за неко добро - вазда било“, што се каже.

- На пролеће прошле године смо имали сајам, који није био вид болнице за лечење, већ су ту више упућивани пацијенти са блажом клиничком сликом, који се данас шаљу у кућне изолације - каже Бјелић. - На том почетку су се, ипак, сви позитивни усмеравали на сајам, где смо их редовно пратили, мерили им виталне функције, а свакодневно је долазио и инфектолог, који је добијао све реферисане информације. У том послу је било изазовно то што смо тамо боравили четири дана, имали смо смене од по четири сата, па смо морали да се организујемо када ћемо јести, када пити или ићи до тоалета. Требало се запаковати у целу униформу са све скафандером, из ког нема мрдања наредна четири сата. Сећам се колико нам је само било хладно, када смо завршили са сменама и излазили на посебан излаз и увек смо се скидали у пару, како не би случајно дошло до неке контаминације, јер се стварно доста пазило да се инфекција не шири. Па када се око четири сата ујутру скинеш из одела у ком кожа не дише, а ти сав мокар, знаш да следи дезинфекција једним слојем алкохола, па другим, а онда на туширање... Трошило се на хектолитре дезинфекционих средстава, имали смо стриктно одвојене зоне... једноставно, Новосадски сајам је и тада био изванредно организован.

Како каже и сама је запатила инфекцију, а верује да је мало ко од колега уопште успео да је избегне. Ипак, са сајма носи добре успомене јер људи нису били тамо толико престрашени, социјализовали су се међусобно и били једни другима подршка. Медицински тимови су увек били ту да прате стања пацијената и буду им додатни ослонац.

- Сећам се једне дивне старије госпође, чији је супруг био хоспитализован на Клиници за инфективне болести, била је много забринута и тужна и наравно да мало више пажње посветиш таквом пацијенту - присећа се млада докторица. - Рад у Респираторном центру на Новом насељу, са друге стране, мислим да нам је свима дао на самопоуздању. Имам ту срећу да заиста сарађујем са дивним колегама и откако радим у Дому здравља „Нови Сад“ није ме било срамота ништа да питам, иако сам завршила факултет са високим просеком. Добра ствар Респираторног центра је то што имаш све на једном месту: лабораторију, где одрадиш диференцијалну крвну слику, затим ЦРП маркер упале, ради се и рендген да се одмах види слика плућа и да ли има упале, измере се витали, каква је сатурација, укључују се и антибиотици или кортикостероидна терапија, ако је неопходно. Имали смо два пулмолога, мада су доста ствари сами лекари решавали, без укључивања специјалисте за плућа. Било је пацијената у три ујутру са упалом плућа, па се не осећају добро, па се питаш да ли су за даље упућивање или не. О свему ти одлучујеш и то је био изазов. Увек сам размишљала о тим пацијентима, а када видим после неколико дана да им је боље и да су захвални што си им помогао, за мене, као младог лекара, то је непроцењив осећај.

Како истиче наша саговорница, када спаси један живот, умор, зној, па ни скафандер са пуном ратном опремом не могу да је одврате од тога да заиста ради праву ствар и да њено постојање има сврху. Сада је на пункту за вакцинацију и то је нешто чиме је одушевљена, поготово што је радила све време пандемије, те видела и прошла многе ствари, те може рећи да јој се након више од годину дана борбе против пандемије назире светло на крају тунела.

Докторици Кристини Бјелић је недавна успомена са друштвених мрежа вратила веру да ће се ускоро ствари променити на боље, а на добром смо путу. Наиме, пре годину дана је на Инстаграму поделила слику са колегама са Института за кардиоваскуларне болести и из Јодне бање, када су се у априлу прошле године сликали у комплет скафандерима, са визирима и ни сама не зна са колико пари рукавица, у каљачама... Тада је тек почела епидемија, нису знали шта је ковид, добијале су се стравичне упале плућа, а они нису знали конктерно са чиме се боре и који је адекватан начин лечења. Већ после годину дана искаче јој поменута успомена, а она се налази на вакциналном пункту на сајму.

- Баш ме је усрећила помисао што за годину дана догурасмо од нечега што је била тотална непознаница до вакцина - насмејано ће Кристина,  додавши како је она, иначе, увек за превенцију, а не само лечење последица, стога јој још веће задовољство причињава садашњи рад на Новосадском сајму.

- Сада имам прилику да спречим да неко добије стравичну упалу плућа и заврши на респиратору, а колико њих успе да се ишчупа из тога - искрено ће наша саговорница. - На почетку су људи били скептични да вирус не постоји, а затим су се провлачиле још неке горе приче, што ме је донекле и вређало јер сам ја тамо, са тим пацијентима, У три ујутру гледаш нечији снимак плућа, пишеш терапију, зовеш Хитну помоћ и шаљеш га на Клинику, нема шта не радиш и онда неко каже да то не постоји. Тако су и за вакцине људи били доста скептични, долазили су на пункт за вакцинацију на сајам не баш претерано сигурни зашто су уопште дошли. Сећам се једног пацијента, дошао је са супругом која је без размишљања хтела да се вакцинише, али он је био мало уплашен. Испитавао ме је шта могу да му кажем о вакцинама, како све то функционише и пошто је видео да сам потпуно сигурна у своје знање, као и у вакцине, те да сам се и сама вакцинисала, спустио је гард и прихватио савете и чињенице које сам му искрено дала. Позвала бих овом приликом и људе који можда нису најсигурнији у процес имунизације, а немају од кога да добију неке адекватне одговоре, да дођу на Новосадсаки сајам и питају шта год их интересује. Увек ћемо бити расположени да им дамо све одговоре и одагнамо све недоумице.

Као неко ко је прошао рад на Новосадском сајму, у Респираторном центру на Новом насељу и вакцинални пункт на Новосадском сајму, докторицина порука грађанима је да сада они помогну медицинарима да сав њихов труд не буде узалудан, те да дођу и вакцинишу се у што већем броју. По њеном мишљењу, свима ће бити много лакше и лепше када се будемо вратили нормалном животу, какав смо имали пре пандемије, а сви се сећамо како је то било лепо време.

И. Бакмаз