Tijana Palkovljević: Kreativni dijalog između prošlosti i sadašnjosti

Projekat obeležavanja ovog značajnog jubileja iznedrio je, kako je navedeno u obrazloženju, seriju aktivnosti i inovativnih pristupa u kreiranju izložbi, započetih ili nastavljenih saradnji, realizacije manifestacija od pop-ap do tradicionalnih formi, upotrebe tehnologija i modela razvoja muzejske komunikacije i dijaloga dovodeći u saglasje izraziti profesionalizam sa otvorenošću prema najširoj publici, njenim potrebama i očekivanjima.

 U razgovoru za “Dnevnik” dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske govorila je o transformaciji jedne od najstarijih i najbogatijih umetničkih institucija u moderni evropski muzej 21. veka.

Nagrada IKOM-a koju ste dobili došla je kao kruna svih prošlogodišnjih programa kako na obeležavanju jubileja tako i završetku rekonstrukcije zgrade na Trgu galerija.

-  Za nas je to priznanje zaista došla kao kruna svih naših nastojanja i ideja kako da transformišemo ustanovu i kako da dostojno obeležimo 170 godina trajanja Galerije, a dodatnu vrednost daje činjenica da je to naša najvažnija strukovna nagrada. Obeležavanje jubileja nije bio samo jedan događaj nego čitav niz promišljenih aktivnosti koje su tekle od 1. juna 2017, kada smo obeležili završetak obnove fasade, ali i cele zgrade, do 22. decembra kada smo otvorili novu stalnu postavku umetnosti 20. veka. To je bio aktivan proces kroz koji smo želeli da ukažemo na sve važne segmente našeg rada i potrebu da muzej mora da se transformiše i da stalno fukcioniše u skladu sa vremenom. Pored prošlogodišnjih izložbi, o odnosima srpskog i francuskog intimizma, poklon zbirke Ivanke Acin, gostujuće postavke Save Šumanovića, kao i one o Dimitriju Avramoviću, ikonostasu Arsenija Teodorovića u Budimu i nove stalne postavke 20. veka, sve vreme smo bili u komunikaciji sa publikom jer smo želeli da pokažemo kako muzej može da bude aktivan deo lokalne zajednice i kako postoji samo u dijalogu sa publikom. Kroz projekat “170 godina, 170 vaših dana, 170 naših priča” svakodnevno smo 170 dana posetiocima tumačili stalnu postavku, uveli smo nove dečije i programe za tinejdžere, kao i aplikaciju koja je omogućila i virtuelnu turu kroz Galeriju. Na ovaj način pokazali smo kako mi vidimo da muzej 21. veka treba da deluje i kako ostvarujemo ono što su zamislili naši prethodnici kada su prvi put otvorili muzej za javnost, a to je da budemo ponos nacije. Suština je da se ponosimo pravim vrednostima i da imamo svest o pozitivnom građenju nacionalnog identiteta.

Nova izložba ”Kroz objektiv” sa fotografijama posetilaca na simboličan način je pokazala intencije savremene muzeologije približavanja publike velikim umetničkim delima. Kako je došlo do realizacije ove originalne ideje?

-To jeste veliki muzeološki iskorak i novina u našoj sredini. Sa željom da na originalan i kreativan način predstavimo tim koji je realizovao prošlogodišnje programe i ostavimo trag ovog vremena sačinili smo seriju fotografija zaposlenih u Galeriji smatrajući da institucije traju, ali one nisu dela i zgrade nego i ljudi koji u njima rade. Svako je izabrao sliku sa kojom se na bilo koji način identifikuje i tako su nastali portreti rađeni u tehnici iz 19. veka mokrog kolodijuma, iz vremena kada je nastala ideja o formiranju Muzeuma. Na taj način smo opet spojili prošlost i sadašnjost, staru tehniku i aktuelne zaposlene. Proces odabira dela i odnos koji smo ostvarili sa njima učinio nam se važan i zato smo pozvali publiku kao i neke od novosadskih ličnosti iz sveta popularne kulture da i oni odaberu “svoje” delo iz naše kolekcije. I to ostvarivanje dijaloga između prošlosti i sadašnjosti, umetnosti i publike, zaposlenih i posetilaca je zaista dobar primer kako muzej može da bude aktivno mesto dijaloga, emocija, otkrivanja i potvrđuje činjenicu da on ne postoji bez publike, ali i ljudi koji u njima rade.

Galerija Matice srpske pripada tipu klasičnih muzeja sa delom postavke koja seže daleko u prošlost. Na koji način u modernoj instituciji, kakva je danas, se približavate pre svega mlađoj publici, kroz programe koji govore njihovim jezikom?

- Mi smo ponosni što smo klasičan muzej i kod nas je tradicija prednost, a ne ograničavajući faktor, naša sintagma je poštujući tradiciju - stvaramo tradiciju, ali smo svesni da tradiciju za budućnost možemo da stvorimo samo ako delujemo u duhu vremena. Zbog toga veliku pažnju poklanjamo mladoj publici, imamo čitav niz programa za decu i tinejdžere koji pokazuju koliko prošlost u umetnosti može da bude inspirativna. To je ono što nas tera da se stalno menjamo, da pomeramo uglove posmatranja i tumačenja umetnosti. Spoj klasične umetnosti i savremene tehnologije je nešto jako važno, to je trend u muzeologiji i muzeji u svetu se sve više okreću kreativnim industrijama, drugačijem pristupu i novim tehnologijama, upotrebi dizajna, filma kako bi lakše došli do publike. Svesni smo da je Matica srpska i Galerija kao njen deo opstala tako što se prilagođavala potrebama vremena i mi se zaista trudimo da na taj način prateći trendove budemo muzej evropskog nivoa.

Izbrani ste u Savet za kreativne industrije koji je formirala premijerka Ana Brnabić. Koja je po vama uloga kreativne industrije i kakav uticaj one mogu imati na kulturu?

- Kreativne industrije su postale sastavni deo života samo što mi možda još nismo toga svesni. Mi smo recimo čitavu transformaciju Galerije Matice srpske izveli kroz kreativne industrije sa saradnicima koji se bave određenim poslovima. Ne bi adaptirali zgradu na ovaj način da nismo imali vrhunskog arhitektu, uredili unutrašnjost da nismo imali dizajnera ili suvenire i virtuelnu aplikaciju da nismo našli studio koji se time bavi. Ta vrsta otvaranja ka drugačijem, ka novim tehnologijama, vizuelnom predstavljanju stvari je strašno važna za umetnost i kulturu, a pogotovo za kulturno nasleđe. Recimo, radili smo seriju majica u okviru projekta “Živi, oživi, doživi umetnost” na kojoj je čuvena slika Uroša Predića “Nadurena devojčica” kojoj smo dodali slušalice i mobilni telefon bez čega deca danas ne mogu. I to je za mene primer gde je danas mesto kreativne industrije u kulturi - nasleđe ostaje temelj, ali mi ga moramo transformisati u pristupu, tumačenju, dijalogu sa mladim ljudima da bi ono za njih postalo atraktivno, da bi razumeli njegovu suštinu, autentičnost i važnost za razvoj jednog društva. Što sam više u tome, sve više uviđam mesto za kreativne industrije. To je i nova privredna grana koja otvara prostor za mlade ljude koji nemaju više jednu struku, svi su multidisciplinarni, a ustanove kulture im moraju otvoriti vrata i pomoći da se promeni svest o tome zašto su kultura, umetnost i nasleđe važni i kako oni mogu biti deo svakodnevnog života.

Nina Popov