Institut za onkologiju radi najsavremenije operacije karcinoma
Institut za onkologiju Vojvodine jedina je ustanova u Vojvodini u kojoj se rutinski rade najsavremenije, pa i laparoskopske operacije karcinoma, a one koje sada mogu da izvedu, donedavno su bile nezamislive.
Uz savremenu hemioterapiju i imunoterapiju, učinak lečenja je takav da se u nekim slučajevima dobije kompletan patološki odgovor i nakon operacije se utvrdi da u tkivu više nema tumora. Ovakvim pristupom gde se hemiotrapija daje pre operacije, često se hirurški inoperativni tumori smanje i mogu da se operišu. Načelnik Hirurškog odeljenja Klinike za operativnu onkologiju Instituta profesor dr Mlađan Protić kaže da godišnje urade više od 2.000 operacija iz domena opšte i abdominalne hirurgije, ali s naglaskom na operacije karcinoma dojke, štitne žlezde, debelog creva, jetre, pakreasa i želuca.
U Vojvodini se godišnje dijagnostikuje oko 1.200 novih slučajeva raka dojke, a kada je reč o hirurgiji ovog karcinoma, Institut je jedina bolnica u Vojvodini koja radi operaciju sentinelnog, ili stražarskog čvora, kao i primarne rekonstrukcije dojke implantom, kod kojih je neophodno da se amputira dojka.
- U pitanju je obeležavanje radionukleidom prvog limfnog čvora koji sakuplja limfu iz tumora. Odmah se radi analiza tog čvora i ukoliko u njemu nema tumora, ne vade se ostali limfni čvorovi. Time se ne uklanja ono što ne treba, čuvaju se preostali limfni čvorovi, ali se čuva i funkcija ruke, poboljšava njeno funkcionisanje i u velikoj meri smanjuju postoperativne komplikacije i skraćuje vreme boravka u bolnici - objašnjava dr Protić i dodaje kako su oni ustanova u kojoj se uradi najviše primarnih rekonstrukcija dojke, s implantom ili bez njega.
Svake godine u Institutu za onkologiju Vojvodine leči se više od 400 pacijenata s metastazama karcinoma debelog creva na jetri. Ranije se od ove bolesti umiralo, a sada je petogodišnje preživljavanje kod bolesnika koji su imali operaciju preko 50 odsto i rezultati koje imaju u Institutu su na nivou onih u svetskim ustanovama. Neki pacijenti se nakon dijagnostike operišu u drugim bolnicama Vojvodine, a u Institutu su od početka ove godine operisali 80, a prošle godine više od 50 bolesnika.
Metastaze jetre su četvrti stadijum raka debelog creva i u trenutku postavljanja dijagnoze raka debelog creva 25 odsto bolesnika ima već metastaze na jetri, a još toliko ih dobija u daljem toku bolesti. Hirurgija jetre je zahtevna, jer metastaze zahvataju više segmenata ovog organa, a neretko su metastaze uz veće krvne sudove, kada ih je teško otkloniti, te operacije traju i više sati. Protić ističe značaj multidisciplinarnog pristupa koji imaju, gde o terapaji i načinu lečenja za svakog pacijeta odlučuje tim u kojem su onkolog, radiolog, radioterapeut, patolog, anesteziolog i hirurg.
- Primenom novih lekova, hemioterapijama, lezije i veličine tumora se smanjuju, te tumor može da se operiše. Značajno je što kod nekih obolelih dobijemo kompletan patološki odgovor i nakon operacije se utvrdi da u tkivu više nema tumora - navodi dr Protić.
- Liste čekanja za operacije malignih bolesti praktično nema, jer ovi pacijenti budu operisani za manje od mesec dana - navodi dr Protić. - Imamo 14 hirurga na odeljenju, od čega ih je četvoro na specijalizaciji, te su uglavnom van Instituta, a Institut ima četiri operacione sale, od kojih je jedna ginekološka - kaže dr Protić.
Rak pankreasa je i u svetu i kod nas četvrti vodeći uzrok smrti od malignih bolesti i broj obolelih stalno raste, a mogućnost preživljavanja je izuzetno mala, tek oko pet osto. Velika je smrtnost zbog agresivne prirode bolesti i lokalizacije, jer je on na nezgodnom mestu i kada se pojave simptomi, bolest je već uznapredovala i metastaze ima od 40 do 45 odsto pacijenata. Oko 20 odsto ovih tumora može da se operiše, i to su lokalizovani uznapredovali tumori, bez metastaza. Lokalno uznapredovali tumor koji zahvata velike krvne sudove ima od 35 do 40 odsto pacijenata, a metastatskih između 40 i 45 procenata i ovi bolesnici inicijalno nisu kandidati za hirurško lečenje.
Institut je u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj, pokrenuo projekat za unapređenje lečenja od raka pankreasa. Do sada su uradili tri laparoskopske resekcije tumora repa i tela pankreasa, što su počeli još pre dve godine. Protić navodi slučaj pacijentkinje koja je imala tumor pankreasa s metastazama u plućima. Nakon hemioterapije i operacije više nije bilo tumora na pankreasu, ostao je samo ožiljak, a izgubio se i tumor na plućima.
- Ovakav tok lečenja je izuzetno redak i nema podataka da je negde kompletno nestao tumor pankreasa - ističe dr Protić i napominje kako su i pre godinu dana jednom pacijentu laparoskopski odstranili tumor pankreasa, odnosno uradili laparokopsku resekciju pankreasa i taj čovek je živ.
LJ. Petrović
Sutra: Sve više laparoskopskih operacija debelog creva