Indijski umetnik jedva dobio vizu da dođe na svoju izložbu

Svuda sam putovao bez problema, ali za srpsku vizu, prvi put u životu traženo mi je pozivno pismo. Dobio sam tri garancije prijatelja, kupio povratnu avionsku kartu, dogovorio izložbe u Šapcu i Novom Sadu i umalo da ostanem kod kuće. Ogromna neizvesnost, dan pred polazak nema dozvole a nisam razumeo zašto – uzbuđeno priča svestrani umetnik i građanin sveta Siraj Saksena, koga svrstavaju među najtalentovanije stvaraoce Indije.

Njegovi radovi su u galerijama širom Azije i domovima poštovalaca lepog od Australije do Francuske.

Jasmina je bezbroj puta zvala MUP i dobijala odgovor: „Imamo veoma mnogo posla i ne stižemo”. Objašnjavala je da umetnik planira posetu našoj zemlji od šest nedelja, gde ga čekaju, i posle 15. poziva, rekli su: „Pa, dobro”. Poslali su mejl našoj ambasadi u Delhiju i Siraj u poslednji čas dobi vizu. A Jasmina je tri put bila u Indiji i svaki put vizu dobijala lako, za dan. Građani Srbije mogu ostati tri meseca, ako žele duže, moraju izaći iz Indije, na granici opet tražiti vizu, dobiti je i odmah se vratiti.

– Koliko sam iznenađen komplikovanoćšu viznog režima, toliko sam oduševljen lepotom zemlje i gostoljubljem ljudi Srbije – naglašava Siraj. – Ne mogu reći da je znam, ali još je teže upoznati moju Indiju ogromnu, kažu mističnu i punu kontrasta. Indija i Srbija se razlikuju po arhitekturi, kulturi, hrani, istoriji. Prija mi što nas vezuje sanskrit, stari jezik, indoevropski. Recimo, mi se bliskoj osobi obraćamo s Prija, a postoji i takvo ime. Ovde se kaže da prija „čašica razgovora”, a majke supružnika jedna su drugoj prije. Prijatno se osećam što nas Prija vezuje, kao što mi prijaju misli Vaska Pope, koga sam čitao u prevodu na engleski.

U katalogu za novosadsku izložbu „Singular i Plural”, poznati indijski istoričar umetnosti Ašok Vajpej citirao je stihove iz ciklusa pesama „Daleko u nama”: „Ulice tvojih pogleda nemaju kraja, laste iz tvojih zenica na jug se ne sele, na nebu tvojih reči sunce ne zalazi”, i konstatuje da Popino nebo zauvek traži Siraj, čije ime znači svetlost, a njegova umetnost „teži da tamu poduči da sija”. Inspirisan prirodom, on slika uljem na platnu, papiru, ogledalu i metalu, koristi lišće i parčiće tkanine za kolaže, a od gline stvara čudesne oblike.

– Novi Sad je dosta manji od moje rodne Indore s dva miliona žitelja. Indija, druga po broju stanovnika na svetu, svake godine dobije 15 miliona beba i da smanji natalitet, vlada decenijama podstiče porodice s najviše dva deteta. Moja mama ima pet sestara i četiri brata, otac dve sestre i tri brata, a ja jednog brata i samo jednog sina. Dali smo mu božansko ime Kuntu. Kako je država propisala, u školu je pošao s pet godina i sad je peti razred. Još nije odlučio šta će biti, a ja sam u njegovom uzrastu slutio da mi je umetnost sudbina. Ma koliko čudno izgleda, ali za početak mog umetničkog života je zaslužan očev posao oficira. Posle rata s Pakistanom, po nagovoru dede, prešao je u mirnodopske, okeanske vode, i bio inženjer u transportnoj kompaniji. Njegova odsutnost usmerila me ka majci i – kuhinji. Imao sam spretne ruke i rado pomagao u pravljenju indijskih đakonija, živopisnih boja i jarkih ukusa. S mamom sam uređivao kuću, učio da tkam i šijem, spoznavši da sve mora odisati skladom i lepotom – priča Siraj.

Kako dodaje, pre 20 godina, kad je odlučio da kreira novi poetski krajolik, mama ga je sokolila i s 23 godine postao je akademski slikar.

– Za moj umetnički put naročito je značajan guru, duhovni učitelj koga sam sreo u trenutku krize, kad nije bilo kupaca mojih radova. Požalio sam se i on mi je dao energiju, objasnio kako da se koncentrišem, budem jača ličnost i zahvalim se bogu. Imam nekoliko gurua, za religiju, umetnost i tehniku. U Srbiji je to Jelena Bjelica, mlada umetnica koja mi je pomogla da štampam prvu grafiku u životu. U svemu nalazim kreativni sadržaj. U hindu jeziku to zovemo vana, što znači šuma, koja je sastavljena od pet elemenata: zemlje, vode, vatre, vetra i neba – objašnjava naš gost.

Inače, u kastinskom poretku porodica Saksena je visoko rangirana.

– Kastinski sistem je milenijumima čuvao socijalnu i ekonomsku strukturu naše zemlje, pa iako je formalno ukinut, u suštini još živimo odvojeni – objašnjava Siraj. – Po krutim društvenim pravilima, moja baka, deda, roditelji, pa i brat su u ugovorenom braku. Običaj je da uža porodica traži snahu, pazeći na njeno poreklo, zdravlje i obrazovanje. Obavezno se konsultuje astrolog da utvrdi šta mladencima predviđaju zvezde. U Indiji je besmisleno pitanje kako u brak bez ljubavi jer svaki Indus zna da ona u ugovorenom braku dolazi postepeno.

Siraj, ipak, nije pristao na konvencije, sam je odabrao suprugu, umetnicu Ageš Nar i planira da s njom dođe u Novi Sad.

Jelena Stamenković