Igra kao alat za savladavanje školskog gradiva

Istraživanje o njihovom uticaju na decu i mlade, prvo te vrste u Srbiji koje je sproveo prošle godine, pokazalo je da 70 odsto od 900 ispitanika voli da igra video-igre. Nešto manje od trećine to čini radi zabave, 12 odsto kako bi se opustilo, a isto toliko iz čiste dosade, dok je dva odsto priznalo kako je u pitanju samo navika. Virtuelno druženje kao razlog navelo je osam odsto anketiranih, a samo dva procenta uviđa da tako uči nešto novo.

Prema rečima direktorke Unicefa u Srbiji Dejane Kostadinove, video-igre daju deci priliku da nauče da sarađuju sa drugima, povežu se sa prijateljima širom sveta, savladaju nove veštine i da se lepo zabave. Doduše, kao i kod mnogih onlajn aktivnosti u koje je uključen školski uzrast, tokom gejminga mogu se doživeti i negativna iskustva. Zbog toga im je namera da proaktivno sagledaju kako on utiče na đake, te pronađu rešenja koja će ih zaštititi i povećati pozitivne ishode putem njihovog angažovanja na digitalnim platformama, gde pored igranja mogu i da uče.

Rukovodeći se činjenicom da kreatori digitalnih igara imaju ogroman potencijal, ali i odgovornost da oblikuju svoje platforme na načine koji do maksimuma dovode pozitivne, a na minimum svode negativne uticaje na decu, Unicef je potpisao sporazum o saradnji sa Srpskom asocijacijom industrije video-igara (SGA). U narednom periodu, planiraju da sprovedu niz aktivnosti kako bi se deca i mladi osnažili da na odgovoran i bezbedan način ostvare koristi od digitalizacije i igara, a u to će, osim ciljne grupe, biti uključena udruženja roditelja, kao i sam sistem obrazovanja.

Ovaj potencijal prepoznali su pre pet godina Stefanija Lukić, Artja Suvorov i Nemanja Neranyić, koji stoje iza startapa Just Smart i platforme Štreber, nudeći besplatan i potpuno siguran alat za savladavanje gradiva od petog do osmog razreda. Zahvaljujući sredstvima Evropske unije, oni su 2017. uspeli da platformu unaprede i učine je interaktivnom, a uz stručnu pomoć uveden je i sistem učenja putem pogreške, što je, kažu, izuzetno važno za dečje samopouzdanje i izgradnju ličnosti. Novina je da je Štreber, pored elemenata igre, dobio i elemente društvene mreže, koja će povezati đake i nastavnike. Budući da je omogućen nadzor postavljenog sadržaja od strane nastavnika, deca će biti zaštićena od štetnih i neprimerenih informacija. Kako navodi Stefanija Lukić za „EU info centar”, korisnici će moći samostalno da kreiraju sadržaj koji im odgovara, te da ga dele sa vršnjacima, što će podstaći vršnjačku edukaciju. Znajući šta đaci žele više od svega – manje „grejanja stolice”, a više zabave, sajt nudi slikovite i lakosavladive lekcije za srpski jezik, biologiju, geografiju, istoriju i matematiku, u skladu sa zvaničnim planom i programom Republike Srbije. Pa iako sadrži nastavne jedinice koje se svakodnevno obrađuju u školi, gradivo nije opterećeno definicijama, sa ciljem da igra bude uključena u proces učenja, što postiže kvizovima znanja, slikama, video i interaktivnim aplikacijama. „Štreber” je takođe motivaciona platforma s obzirom na to da se najuporniji i najvredniji učenici, boreći se da skupe što veći broj poena, nagrađuju pravim poklonima. S druge strane, rangiranje po nivoima i znanju daje im uvid u lično napredovanje.

Platforma Štreber, koja se može smatrati početkom pravog školovanja na daljinu, enciklopedija je različitih objašnjenja istih pojmova. Otkad postoji, lekcije koje kreira preko 100 nastavnika i pedagoga iz Srbije prolaze kroz prste priznatih dečjih tekstopisaca i ilustratora, prezentujući tako interesantne činjenice i vizuelna rešenja.

S. Milačić