I Stari Rimljani se kupali u Jezeru Bruje kod Erdevika
Pa i nije ti loš posao – na dosta lošem engleskom pokušava da mi kaže autostoper Nemac od pedesetak godina kojeg sam pokupio u Suseku na moje jednako tarzansko-engleskom objašnjavanje da sam novinar “Dnevnika” i da idem da obiđem Jezero Bruje u Erdeviku.
Iako je izgledao kao prosečni migrant sa malo stvari potrpanih u neku vreću, Švabo kaže da je on malo svratio do Srbije i da ga u Hrvatskoj čekaju prijatelji sa kojima će krenuti nazad put Nemačke… Ostavih ga na prelazu kod Neština uz, ispostavilo se neopravdan, strah od eventualne prijave zbog prevoza migranata i skrenuh ka Viziću, a Nemac iz zahvalnosti što sam ga pokupio na plus 30 prvo ponudi preostalih 500 dinara koje je imao kod sebe, a kada sam to odbio onda predloži i preduzetničku ideju za mene – da počnem da blogujem o planinama i jezerima…
Po dolasku na Jezero Bruje u Erdeviku, jedno od najlepših u Sremu, ni pisanje teksta za “Dnevnik” nije u prvom planu, a kamoli blogovanje koje pomenu moj slučajni saputnik – već pravac do Banje Kuline – ostataka rimskog kupatila iz 3. veka, koje je sada pretvoreno u bazen usred šume sa vodom koja zahvaljujući izvorima koji izbijaju u dnu bazena, “drži” temperaturu od 18-19 stepeni i leti i zimi. Ne ide baš lako ulazak u hladnu vodu u koju mlađana ekipa iz obližnje Ljube uleće “na keca”, ali me Radosav Subotić ohrabruje sa klupe da uđem jer je dobra za kožu i reumu.
- Gledao sam kada su čistili bezen, tu na dnu ima ostataka rimskih zidova debelih po metar. Mislim da tu okolo ispod zemlje ima i drugih ostataka jer ne verujem da su Rimljani ovde napravili samo kupatilo, bilo je sigurno još nekih građevina – uveren je Radosav u arheološki potencijal ove lokacije, na koju dolazi svaki dan. – Ovde se uvek okupi neko društvo jer dosta njih više voli ovde da se okupa i sedi u šumi nego tamo na jezeru, a dosta ih dolazi jer je voda lekovita…
Ipak, jezero je jezero… Pa makar se voda i ugrejala do skoro 30 stepeni kao što jeste ovih dana u jezeru Bruje…
Iako se nalazi na svega 110 metara nadmorske visine, obala jezera je okružena brdima obraslim uglavnom bagremom, pa dosta podseća na planinska jezera što mu i jeste “komparativna prednost” u odnosu na druga jezera po Sremu, a i dosta je posećeno.
Da ovde dosta ljudi dolazi na kupanje ili pecanje svedoči i Panta koji radi u kafanici-šanku koja radi skoro svaki dan.
- Vikendom nema gde da se parkira oko jezera i nekad ne mogu ni da stignem koliko bude posla, ali ostalim danima uglavnom “laganica”…- kaže Panta koji je i neka vrsta čuvara jezera jer tu često i prespava – nekad u šanku, a kad je toplo i pod vedrim nebom…
Na žalost, o dobroj poseti govori i mini deponija na samo dvadesetak metara od obale i praktično uz samu plažu. Navodno ne postoji nadležnost za smeće na jezeru (kojeg realno tu ne bi ni trebalo da bude), pa kad se nakupi gomila meštani “namole” Mesnu zajednicu da pošalje komunalnu ekipu i odnesu ga sa obale.
Možda baš “zahvaljujući” gomili smeća, uz samu obalu, na osušenoj vrbi je trenutno naseljen i roj od stotinak stršljenova koji zlokobno zuje iznad glava kupača.
Jedan stariji kamper iz okoline Beograda koji se čitav dan mučio da namesti šator na obali u hladovini, tek po obavljenom poslu je shvatio da se stacionirao svega par metara od vrbe koju su zauzeli stršljenovi.
- Eee a ja sam još i alergičan na njih… Ali danas nema pomeranja, jedva sam namestio šator. Spavaću tu noćas pa šta bude, a sutra ću se ipak pomeriti jer planiram da ostanem nekoliko dana pa ne bih baš toliko da izazivam sudbinu - reče kamper i krenu u vodu uskrativši nas za odgovor o svom imenu mada mi se učinio “nešto poznat”…
Kako su u tom trenutku već svi na jezeru znali da je prisutan i novinar “Dnevnika”, nije mi preostalo ništa drugo nego da se infiltriram među meštane, a u kupaćim gaćama smo valjda svi jednaki pa se razgolitih i uvalih u toplu vodu erdevičkog jezera. Da, definitivno je to najbolje mesto za kupanje u Sremu i da definitivno je ono velika gomila smeća jer se vidi i iz vode sa druge strane jezera…
Niko Perković