I male hidroelektrane mogu biti veliki problem
Kako bi se ispunile obaveze prema EU koje se odnose na povećanje učešća energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj produkciji, izgradnja hidroelektrana širom Zapadnog Balkana skočila je za čak tri puta u poslednje dve godine, što je kod ekologa izazvalo strah od nestajanja planinskih reka i gubitaka u biodiverzitetu.
Trenutno se najviše hidroelektrana gradi u Albaniji, a po pisanju britanskog „Gardijana”, u zoni koja se proteže od Slovenije do Grčke u planu je čak 2.800 novih brana od kojih više od trećine treba da bude izgrađeno u zaštićenim zonama, poput nacionalnih parkova ili zaštićenih područja iz EU mreže Natura 2000.
Teške mašine već prave nove vodotokove na 187 gradilšta u poređenju sa samo 61 u 2015. godini, pokazalo je straživanje Fluviusa, konsultanta za projekte uz podršku UN i EU. Prema njihovim podacima, u četvorouglu Srbija-Crna Gora-Makedonija-BiH aktivno je 71 gradilište, s tim da je samo u našoj zemlji pripremljeno i čeka na realizaciju oko 800 projekata izgradnje malih hidroelektrana na svojim vodotocima. Ulrih Ajhelman, direktor nevladine organizacije RiverVoč, koja je naručila istraživanje, kaže da većina projekata jeste mala po obimu, ali da je najčešće u planinskim područjima, što, ističe, ima pogubne posledice po prirodu.
„Projekti predviđaju preusmeravanje vode u cevovode, čime se ostavljaju prazna korita reka”, rekao je Ajhelman za „Gardijan”. „To je katastrofa za lokalno stanovništvo i životnu sredinu. Recimo, za brojne vrste riba i insekata, kao što su vilini konjici i proletnjaci, to je kraj”. Kao ilustraciju on je naveo primer da je jedna od vrsta proletnjaka - Isoperia Vjosae, otkrivena jedino u albanskoj reci Vjosa. Ekspedicije u kojoj je učestvovalo 25 naučnika pronašla je i jednu ribu za sada bez imena, koja ranije nije bila poznata nauci. Međutim, upravo na Vjosi su planirane dve veće hidroelektrane.
I dok naučnici ovu reku opisuju kao jedistveno i dinamično eko-utočšite za mnoge vodene vrste koje su nestale širom Evrope, a direktor RiverVoča upozorava da će „većina tih jedinki nepovratno nestati kao posledica izgradnje brana”, albanski ministar energetike Damijan Điknuri tvrdi da će projekti hidroelektrana na Vjosi „omogućavati prolaz ribama preko posebne obilaznice”. „To rešenje je zasnovano na najboljoj ekološkoj praksi koja se danas primenjuje sa ciljem smanjenja uticaja velikih brana na cirkulaciju vodene faune”, istakao je Điknuri.
Po njegovim rečima, većina ostalih brana, koje se grade u Albaniji, zapravo su malih gabarita, bez akumulacija, koje zavise od sezonskog priliva vode. Problem je, međutim, kako upozorava Ajhelman, što su takve hidroelektrane namerno i projektovane da proizvode na papiru manje od 10 MNJ energije jer onda, po slovu zakona, za njih nisu potrebne procene uticaja na životnu sredinu, a po pravilu se onda ne planira ni buyet za ublažavanje uticaja na prirodu. Međutim, turbine se zapravo postavljaju u pravilnim razmacima duž vodenih tokova što, kako su ocenili u Svetskom fondu za prirodu, ima veliki „kumulativni uticaj”. Naravno, negativan.
E. N. L.