И мале хидроелектране могу бити велики проблем
Како би се испуниле обавезе према ЕУ које се односе на повећање учешћа енергије из обновљивих извора у укупној продукцији, изградња хидроелектрана широм Западног Балкана скочила је за чак три пута у последње две године, што је код еколога изазвало страх од нестајања планинских река и губитака у биодиверзитету.
Тренутно се највише хидроелектрана гради у Албанији, а по писању британског „Гардијана”, у зони која се протеже од Словеније до Грчке у плану је чак 2.800 нових брана од којих више од трећине треба да буде изграђено у заштићеним зонама, попут националних паркова или заштићених подручја из ЕУ мреже Натура 2000.
Тешке машине већ праве нове водотокове на 187 градилшта у поређењу са само 61 у 2015. години, показало је страживање Флувиуса, консултанта за пројекте уз подршку УН и ЕУ. Према њиховим подацима, у четвороуглу Србија-Црна Гора-Македонија-БиХ активно је 71 градилиште, с тим да је само у нашој земљи припремљено и чека на реализацију око 800 пројеката изградње малих хидроелектрана на својим водотоцима. Улрих Ајхелман, директор невладине организације РиверВоч, која је наручила истраживање, каже да већина пројеката јесте мала по обиму, али да је најчешће у планинским подручјима, што, истиче, има погубне последице по природу.
„Пројекти предвиђају преусмеравање воде у цевоводе, чиме се остављају празна корита река”, рекао је Ајхелман за „Гардијан”. „То је катастрофа за локално становништво и животну средину. Рецимо, за бројне врсте риба и инсеката, као што су вилини коњици и пролетњаци, то је крај”. Као илустрацију он је навео пример да је једна од врста пролетњака - Исопериа Вјосае, откривена једино у албанској реци Вјоса. Експедиције у којој је учествовало 25 научника пронашла је и једну рибу за сада без имена, која раније није била позната науци. Међутим, управо на Вјоси су планиране две веће хидроелектране.
И док научници ову реку описују као једиствено и динамично еко-уточшите за многе водене врсте које су нестале широм Европе, а директор РиверВоча упозорава да ће „већина тих јединки неповратно нестати као последица изградње брана”, албански министар енергетике Дамијан Ђикнури тврди да ће пројекти хидроелектрана на Вјоси „омогућавати пролаз рибама преко посебне обилазнице”. „То решење је засновано на најбољој еколошкој пракси која се данас примењује са циљем смањења утицаја великих брана на циркулацију водене фауне”, истакао је Ђикнури.
По његовим речима, већина осталих брана, које се граде у Албанији, заправо су малих габарита, без акумулација, које зависе од сезонског прилива воде. Проблем је, међутим, како упозорава Ајхелман, што су такве хидроелектране намерно и пројектоване да производе на папиру мање од 10 МЊ енергије јер онда, по слову закона, за њих нису потребне процене утицаја на животну средину, а по правилу се онда не планира ни buyеt за ублажавање утицаја на природу. Међутим, турбине се заправо постављају у правилним размацима дуж водених токова што, како су оценили у Светском фонду за природу, има велики „кумулативни утицај”. Наравно, негативан.
Е. Н. Л.