Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

I Horti optužen za Raciju, abolirao ga Nirnberg

30.05.2015. 21:50 13:33
Piše:

koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata. Ukupna kolekcija dokumenata sadrži oko 500.000 digitalizovanih mikrofilmskih rolni na kojima je sačuvano više od 10.000 predmeta. Istorijski arhiv Grada Novog Sada je nedavno dobio od Memorijalnog muzeja Holokausta ditalne kopije dokumenata koje je pomenutoj Komisiji UN poslala jugoslovenska vlada, a odnose se na ratne zločine počinjene na okupiranim delovima Bačke i Baranje. U poslednjih 70 godina, zbog brojnih ograničenja, koja su bila nametnuta od strane administracije Ujedinjenih nacija – Sekretarijat UN utvrdio je, naime, rigorozne instrukcije, po kojima su ovi dokumenti bili dostupni samo vladama, uz poštovanje pravila o strogoj poverljivosti sadržaja – ta je građa, iako poznata istoričarima, ostala apsolutno van domašaja naše i strane javnosti.

– Komisiju UN za ratne zločine osnovale su savezničke zemlje još u oktobru 1943. radi pravljenja spiska ratnih zločinaca, njihovog hapšenja i izvođenja pred sud, a svoj rad ona je završila u martu 1948. Među 17 država osnivača našla se i Jugoslavija, odnosno tadašnja Vlada u egzilu – pojašnjava za „Dnevnik” direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada Petar Đurđev. – Države članice su prilagale dokaze o ratnim zločinima i licima osumnjičenim Komisiji UN na osnovu čega su formirane liste lica optuženih za ratne zločine. Komisija je, pak, bila u obavezi da istraži i evidentira te dokaze i da identifikuje odgovorne, da izveste države koje bi mogle biti zainteresovane za određene slučajeve, a davala je i preporuke kada je reč o pravnim i proceduralnim pitanjima vezanim za sprovođenje postupka sve do samog suđenja.



Radi efikasnijeg rada preporučeno je, navodi dalje Đurđev, da svaka država članica organizuje svoju nacionalnu komisiju koja bi pružala pomoć Komisiji UN u prikupljanje dokaza i potom izvođenju pred lice pravde osumnjičenih za ratne zločine.

– Široj javnosti malo je poznata činjenica da je na temelju rada Komisije istraženo i optuženo negde oko 37.000 lica, što je na koncu dovelo do više od 2.000 sudskih procesa koji su mahom ostali u senci suđenja organizovanih u Ninbergu i Tokiju. U tim je procesima osuđeno, što na smrtne što na vremenske kazne, oko 24.000 nacista i kolaboracionista, dok su 5.193 osumnjičene osobe - oslobođene.



Komisiju UN su činila tri komiteta. Komitet br.1 je bio zadužen za prikupljanje činjenica i dokaza, odlučivao je o podizanju optužnica i nadgledao je suđenja koja su provodile države članice; Komitet br. 2 je bio zadužen za sprovođenje mera, lišavanja slobode, suđenja i kažnjavanja lica koja su bila odgovorna za počinjene ratne zločine; Komitet br. 3 je imao ulogu da obezbedi pravni forum za diskusiju o međunarodnom pravu i pripremanju preporuka za države članice – i jedino odluke ovog tela Komisije UN za ratne zločine nisu bile pravno obavezujuće.



Na temelju dokumentacije o ratnim zločinima počinjenim na okupiranim delovima Bačke i Baranje, koju je dostavila jugoslovenska komisija za utvrđivanje ratnih zločina, i na kojoj su se preliminarno našla 3.437 imena, Komisija UN je na kraju optužila 48 lica.

– Najviše rangirani na optužnici su bili kraljevski regent i vrhovni komandant mađarskih oružanih snaga Mikloš Horti, načelnik Generalštaba Henrik Vert, predsednik mađarske vlade u periodu od 3. aprila 1941. do 7. marta 1942. Laslo Bardoši, komandant Pete armije general Ferenc Feketehal

mi-Cajdner, komandant lako-motorizovane brigade general Ferenc Bajor, komandant novosadskog garnizona general Jožef Graši, šef za kontrašpijunažu major Andor Bajc, zatim žandarmerijski pukovnik Jožef Hakai, žandarmerijski kapetan Martin Zoldi, somborski župan dr Leo Deak, novosadski gradonačelnik dr Mikloš Nađ...



Dobar deo optužnica bio je baziran na interpelaciji mađarskog političara Endrea Bajčija Žilinskog i na neposrednim svedočanstvima preživelih. Pri tome su naročito potresna svedočanstva o egzekucijama u Novom Sadu i selima Šajkaške...– Optužnica protiv Mikloša Hortija napisana je 11. januara 1946, a na njoj se našao i načelnik Generalštaba Henrik Vert. Na teret su im stavljeni zločini protiv mira i ratni zločini koji su obuhvatali ubistva, mučenja, zatvaranje i nehumane postupke protiv civila, uzurpaciju suvereniteta putem vojne okupacije i nasilnu mobilizaciju stanovništva na okupiranoj teritoriji. Ova optužnica, međutim, nikada nije zaživela u praksi, a sasvim je realan scenario da je razlog za to činjenica da je admiral Horti dobio političku zaštitu SAD zbog svedočenja na Nirnberškom procesu, koje je bilo jedno od najvažnijih.

U svakom slučaju, Miklošu Hortiju nikada nije suđeno za Raciju, a posle Nirnberškog procesa je utočište našao u Portugalu, gde je i umro 1957. Henrik Vert, inače poreklom Banaćanin, rođen u Knićaninu, osuđen je, pak, 1948. pred narodnim sudom Mađarske zbog vojnih zločina, ali je ta kazna preinačena u 25 godina robije. Umro je u sovjetskom logoru 1952.



– Nakon završetka Drugog svetskog rata ruka pravde ipak je stigla jedan broj učesnika i organizatora racije u Šajkaškoj i Novom Sadu. Vojni sud 3. jugoslovenske armije u Novom Sadu je 1. novembra 1945. osudio na smrt vešanjem Gezu Batorija i dr Jožefa Kenjekija, a na smrt streljanjem dr Lea Deaka, Đulu Kramera i Đulu Zomborija. Presudom Vrhovnog suda Vojvodine od 31. oktobra 1946. na smrt su osuđeni general Ferenc Feketehalmi-Cajdner, koji je javno obešen u Žablju, general Jožef Graši i kapetan Marton Zeldi - egzekucija je izvršena javnim vešanjem u Novom Sadu - dok su streljani Mikloš Nađ, general Ferenc Bajor, Ferenc Sombathelji, Lajoš Gal, Erne Bajšai i Pal Perepatić. U Budimpešti je na smrt osuđen i streljan mađarski premijer u vreme Racije Laslo Bardoši...



Miroslav Stajić

 

Čega se pametan stidi...



– Veoma je interesantna i optužnica za Mikloša Šmolca, honvedskog kadeta, koja se nalazi u dokumentima Komisije – ukazuje Đurđev.– Šmolc se, naime, hvalio u savezničkom zarobljeničkom kampu u Klermon Feranu da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Srba i Jevreja i njihovom bacanju u Dunav tokom Novosadske racije 1942. godine. Na njegovu nesreću, ove izjave su došle i do čuvara, koji su ih zabeležili u raportu od 14. januara 1946. Taj je dokument stigao i do Komsije za ratne zločine i Mikloš Šmolc je optužen da je učestvovao u ubistvima i pljački u Novom Sadu od 21. do 23. januara 1941.

Ujedinjene nacije



Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je izraz „Ujedinjene nacije” upotrebio 1941. govoreći o zemljama rešenim da se bore protiv nacističke Nemačke i njenih saveznika. On je ozvaničen 1. januara 1942, kada su predstavnici 26 zemalja koje su se borile protiv sila Osovine potpisali u Vašingtonu Deklaraciju Ujedinjenih nacija. Na tim temeljima je formirana i Komisija UN za ratne zločine, iako su Ujedinjene nacije, kao međunarodna organizacija kakvu danas poznajemo, formalno konstituisane tek 24. oktobra 1945.



 

Piše:
Pošaljite komentar