И Хорти оптужен за Рацију, аболирао га Нирнберг
који су почињени током Другог светског рата. Укупна колекција докумената садржи око 500.000 дигитализованих микрофилмских ролни на којима је сачувано више од 10.000 предмета. Историјски архив Града Новог Сада је недавно добио од Меморијалног музеја Холокауста диталне копије докумената које је поменутој Комисији УН послала југословенска влада, а односе се на ратне злочине почињене на окупираним деловима Бачке и Барање. У последњих 70 година, због бројних ограничења, која су била наметнута од стране администрације Уједињених нација – Секретаријат УН утврдио је, наиме, ригорозне инструкције, по којима су ови документи били доступни само владама, уз поштовање правила о строгој поверљивости садржаја – та је грађа, иако позната историчарима, остала апсолутно ван домашаја наше и стране јавности.
– Комисију УН за ратне злочине основале су савезничке земље још у октобру 1943. ради прављења списка ратних злочинаца, њиховог хапшења и извођења пред суд, а свој рад она је завршила у марту 1948. Међу 17 држава оснивача нашла се и Југославија, односно тадашња Влада у егзилу – појашњава за „Дневник” директор Историјског архива Града Новог Сада Петар Ђурђев. – Државе чланице су прилагале доказе о ратним злочинима и лицима осумњиченим Комисији УН на основу чега су формиране листе лица оптужених за ратне злочине. Комисија је, пак, била у обавези да истражи и евидентира те доказе и да идентификује одговорне, да известе државе које би могле бити заинтересоване за одређене случајеве, а давала је и препоруке када је реч о правним и процедуралним питањима везаним за спровођење поступка све до самог суђења.
Ради ефикаснијег рада препоручено је, наводи даље Ђурђев, да свака држава чланица организује своју националну комисију која би пружала помоћ Комисији УН у прикупљање доказа и потом извођењу пред лице правде осумњичених за ратне злочине.
– Широј јавности мало је позната чињеница да је на темељу рада Комисије истражено и оптужено негде око 37.000 лица, што је на концу довело до више од 2.000 судских процеса који су махом остали у сенци суђења организованих у Нинбергу и Токију. У тим је процесима осуђено, што на смртне што на временске казне, око 24.000 нациста и колаборациониста, док су 5.193 осумњичене особе - ослобођене.
Комисију УН су чинила три комитета. Комитет бр.1 је био задужен за прикупљање чињеница и доказа, одлучивао је о подизању оптужница и надгледао је суђења која су проводиле државе чланице; Комитет бр. 2 је био задужен за спровођење мера, лишавања слободе, суђења и кажњавања лица која су била одговорна за почињене ратне злочине; Комитет бр. 3 је имао улогу да обезбеди правни форум за дискусију о међународном праву и припремању препорука за државе чланице – и једино одлуке овог тела Комисије УН за ратне злочине нису биле правно обавезујуће.
На темељу документације о ратним злочинима почињеним на окупираним деловима Бачке и Барање, коју је доставила југословенска комисија за утврђивање ратних злочина, и на којој су се прелиминарно нашла 3.437 имена, Комисија УН је на крају оптужила 48 лица.
– Највише рангирани на оптужници су били краљевски регент и врховни командант мађарских оружаних снага Миклош Хорти, начелник Генералштаба Хенрик Верт, председник мађарске владе у периоду од 3. априла 1941. до 7. марта 1942. Ласло Бардоши, командант Пете армије генерал Ференц Фекетехал
ми-Цајднер, командант лако-моторизоване бригаде генерал Ференц Бајор, командант новосадског гарнизона генерал Јожеф Граши, шеф за контрашпијунажу мајор Андор Бајц, затим жандармеријски пуковник Јожеф Хакаи, жандармеријски капетан Мартин Золди, сомборски жупан др Лео Деак, новосадски градоначелник др Миклош Нађ...
Добар део оптужница био је базиран на интерпелацији мађарског политичара Ендреа Бајчија Жилинског и на непосредним сведочанствима преживелих. При томе су нарочито потресна сведочанства о егзекуцијама у Новом Саду и селима Шајкашке...– Оптужница против Миклоша Хортија написана је 11. јануара 1946, а на њој се нашао и начелник Генералштаба Хенрик Верт. На терет су им стављени злочини против мира и ратни злочини који су обухватали убиства, мучења, затварање и нехумане поступке против цивила, узурпацију суверенитета путем војне окупације и насилну мобилизацију становништва на окупираној територији. Ова оптужница, међутим, никада није заживела у пракси, а сасвим је реалан сценарио да је разлог за то чињеница да је адмирал Хорти добио политичку заштиту САД због сведочења на Нирнбершком процесу, које је било једно од најважнијих.
У сваком случају, Миклошу Хортију никада није суђено за Рацију, а после Нирнбершког процеса је уточиште нашао у Португалу, где је и умро 1957. Хенрик Верт, иначе пореклом Банаћанин, рођен у Книћанину, осуђен је, пак, 1948. пред народним судом Мађарске због војних злочина, али је та казна преиначена у 25 година робије. Умро је у совјетском логору 1952.
– Након завршетка Другог светског рата рука правде ипак је стигла један број учесника и организатора рације у Шајкашкој и Новом Саду. Војни суд 3. југословенске армије у Новом Саду је 1. новембра 1945. осудио на смрт вешањем Гезу Баторија и др Јожефа Кењекија, а на смрт стрељањем др Леа Деака, Ђулу Крамера и Ђулу Зомборија. Пресудом Врховног суда Војводине од 31. октобра 1946. на смрт су осуђени генерал Ференц Фекетехалми-Цајднер, који је јавно обешен у Жабљу, генерал Јожеф Граши и капетан Мартон Зелди - егзекуција је извршена јавним вешањем у Новом Саду - док су стрељани Миклош Нађ, генерал Ференц Бајор, Ференц Сомбатхељи, Лајош Гал, Ерне Бајшаи и Пал Перепатић. У Будимпешти је на смрт осуђен и стрељан мађарски премијер у време Рације Ласло Бардоши...
Мирослав Стајић
Чега се паметан стиди...
– Веома је интересантна и оптужница за Миклоша Шмолца, хонведског кадета, која се налази у документима Комисије – указује Ђурђев.– Шмолц се, наиме, хвалио у савезничком заробљеничком кампу у Клермон Ферану да је учествовао у масовној егзекуцији Срба и Јевреја и њиховом бацању у Дунав током Новосадске рације 1942. године. На његову несрећу, ове изјаве су дошле и до чувара, који су их забележили у рапорту од 14. јануара 1946. Тај је документ стигао и до Комсије за ратне злочине и Миклош Шмолц је оптужен да је учествовао у убиствима и пљачки у Новом Саду од 21. до 23. јануара 1941.
Уједињене нације
Амерички председник Френклин Делано Рузвелт је израз „Уједињене нације” употребио 1941. говорећи о земљама решеним да се боре против нацистичке Немачке и њених савезника. Он је озваничен 1. јануара 1942, када су представници 26 земаља које су се бориле против сила Осовине потписали у Вашингтону Декларацију Уједињених нација. На тим темељима је формирана и Комисија УН за ратне злочине, иако су Уједињене нације, као међународна организација какву данас познајемо, формално конституисане тек 24. октобра 1945.