Hraniteljstvo kao podrška ranom razvoju dece

Ovim celodnevnom stručnim skupom obeležen je i Međunarodni dan porodice i dan Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, a u organizaciji ovog centra, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Regionalnog projekata „Socijalna prava za osetljive grupe” (SoRi), Nemačke razvojne saradnje i Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija”.

Konferencija je okupila stručnjake iz oblasti predškolskog vaspitanja, zdravstva i socijalne zaštite dece: vaspitače, medicinske sestre vaspitače, stručne saradnike i saradnike predškolskih ustanova, pedijatre i medicinske sestre iz oblasti pedijatrije, voditelje slučaja, savetnike za hraniteljstvo, hranitelje, profesionalce iz Zavoda za socijalnu zaštitu i istraživače sa naučno istraživačkih institucija.

Učesnike konferencije, na početku je pozdravio Palimir Tot, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnsost polova. On je rekao da je ovo prilika da se u javnosti dodatno podigne svest o važnosti hraniteljstva i njenoj društvenoj ulozi, istakavši da je konferencija mesto gde će se čuti primeri dobre prakse i neke nove ideje, a s ciljem da se deci i mladima bez adekvtanog roditeljskog staranja omogući normalno odrastanje i samostalan život kada izađu iz sistema socijalne zaštite.

Jedan od primera dobre prakse je hraniteljica Vesna Ilić, koja se tim poslom bavi osam godina.

„Za to vreme sam imala osmoro dece - dvoje na standardnom i šestoro dece na urgentnom hraniteljstvu. Bila su to deca svih profila: od napuštene, zanemarene do zlostavljane dece“, kaže Vesna Ilić i objašnjava da je u proces hraniteljstva krenula kada su njena biološka deca odrasla i nije im više bila potrebna pomoć roditelja.

„Imali smo potrebu da nekome pomognemo i tako smo se u to upustili da bismo otkrili da su istovremeno najveći izazov, značaj i podsticaj, tu decu postaviti na sopstvene noge da bi kasnije sami mogli da idu kroz život, omogućiti im da postanu svesni svojih sposobnosti, svojih snaga i mogućnosti, i svog kvaliteta“, kaže Vesna Ilić.

Hranitelji na obuci

Jelena Branković, koordinatorka Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija”, kaže da je u okviru saradnje s Centrom za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad i Otvorenih vrata hraniteljstva organizuje obuka hranitelja. Teme su roditeljstvo, stimulacija ranog razvoja, igra kao način stimulisanja; odnosi među braćom i sestrama, kao i specifičnosti hraniteljskih porodica: tugovanje nakon odlaska deteta, odnosi dece u porodici i tugovanje dece koja ostaju u hraniteljskom smeštaju.

Po rečima Ivane Koprivice, direktorke Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, urgentno hraniteljstvo je hraniteljstvo za decu koja se u hraniteljsku porodicu smeštaju po hitnom postupku.

„Najčešće su to deca od 0 do 3 godine, s obzirom na to da je zakonski zabranjen smeštaj ovog uzrasta dece u institucije sistema. Urgentno zbrinjavanje deteta preduzima se ako je iz različitih razloga izmešteno iz biološke porodice, a to su najčešće situacije zlostavanja, zanemarivanja, napuštanja... Urgentno hraniteljstvo je najčešće krajnja mera, kada je Centar za socijalni rad već sve preduzeo, dete se smešta u hraniteljsku porodicu“, kaže Ivana Koprivica.

„Na konferenciji otvaramo niz različitih pitanja; bavićemo se smernicama za uregntno hraniteljstvo kako bismo instruisali kolege iz sistema kako sve to funkcioniše, pokazaćemo naš primer dobre prakse, s obzirom na to da Novi Sad ima urgentne hraniteljske porodice koje su dobro osposobljene da za prihvat dece. Bavićemo se međusektorskom saradnjom, bez koje ovo ne može da se radi. Ukoliko ne sarađuju obrazovni, zdravstveni i sistem socijalne zaštite, hraniteljstvo ne može da funkcioniše“, kaže Ivana Koprivica, ističući da u Srbiji ima 6.000 dece na porodičnom smeštaju u 5.000 hraniteljskih pordica.

Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad ustanova je regionalnog karaktera i pokriva Sremski, Južnobački i Srednjobanatski okrug.

„Imamo 1.045 dece na smeštaju i oko 800 hraniteljskih porodica. Na žalost, zbog malog broja zaposlenih još uvek nismo preuzeli ceo region i za sada radimo u sedam lokalnih samouprava, a trebalo bi da preuzmemo 21 lokalnu samoupravu“, kaže Koprivica.

V. Crnjanski