HOLESTEROL U KRVI SVE VEĆI PROBLEM Nele Karajlić: ŽIVOT sam menjao iz KORENA; Loše navike i promena ishrane neophodni

Međutim, kardiolozi imaju važan zadatak da kod bolesnika prepoznaju promene u zdravstvenom stanju i laboratorijskim analizama koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Ovakva stanja se nazivaju faktori rizika i tu spadaju šećerna bolest,

povišen holesterol, pušenje, gojaznost i druga pridružena oboljenja. Kardiolog je taj koji savetima i terapijom usmerava pacijenta kako da te faktore rizika ukloni ili drži pod kontrolom – objašnjava prof. dr Miloje Tomašević iz Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Pravilna ishrana, smanjenje telesne težine kod gojaznih i redovna fizička aktivnost mogu bitno doprineti normalizaciji vrednosti LDL holesterola. Međutim, uspeh snižavanja vrednosti holesterola u krvi može da varira ako se pacijentima savetuju samo promena ishrane i stila života.

- Kada su vrednosti holesterola previsoke ili je pacijent preležao srčani udar, na LDL holesterol mora da se deluje agresivnije. Tada lekar najčešće propisuje lekove iz klase statina. Osim statina, dostupne su i druge grupe lekova koji snižavaju vrednosti LDL holesterola u krvi. Veoma je važna savremena terapija koja uspešno smanjuje LDL holesterol. Takođe je i vrlo komforna za pacijente, jer se daje u obliku potkožne injekcije jednom u šest meseci. Nadamo se da će ova inovativna terapija uskoro biti dostupna za pacijente u našoj zemlji o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje – ističe prof. dr Tomašević.

I pored brojnih dostupnih klasa lekova, čini se da se lekari najteže bore sa poremećajima lipida u krvi. Dokaz za to imamo iz jednog istraživanja koje je rađeno u Srbiji na grupi bolesnika koji su preležali srčano oboljenje. Pokazalo se da preporučene ciljne vrednosti holesterola u krvi dostiže tek 18 odsto bolesnika, što je jedan od najnižih procenata u Evropi.

Naš poznati rok muzičar i pisac Nele Karajlić takođe je na teži način shvatio da život mora da menja iz korena kada su nastupili srčani problemi.

- Dr Miloje Tomašević je bio prvi koji me je 2011. primio u Urgentni centar. Tih godina imao sam oko 100 koncerata godišnje, najmanje dve kutije cigareta u džepu, izuzetno stresan život koji je odgovarao mom duhu jer volim da putujem, da radim, ali moje telo odnosno srce, nije izdržalo. Imao sam srčanih poblema kada sam bio u punoj snazi i na vrhuncu karijere. Na dohvat ruke su mi bili Njujork, Čikago, London, Moskva, Tokio. Ceo svet mi je bio pod nogama i mislio sam da sam Supermen. Vrlo brzo i na grub način sam shvatio da nisam Supermen već obično ljudsko biće. Taj momenat kada mi je srce reklo da je kraj, bio je ujedno i momenat kada sam morao da krenem nekim drugim putem. Tog 22.maja 2011. godine mene je spasila intervencija dr Tomaševića i cele ekipe koja je bila zadužena za mene na klinici. Morate da znate koliko možete, koliko vam traži srce, duša, razum, a koliko vi toga objektivno možete. Taj balans između toga šta želite i koliko možete čini nešto što možemo nazvati srećom. Prva i osnovna stvar je da moramo da nađemo ravnotežu, to je ključ. Prestao sam da sviram i počeo sam da pišem. Isto je uzbuđenje i lepo mi je. Prestao sam da pušim. Samim tim što nisam toliko putovo, smanjio se taj stepen rizika odnosno konzumiranje nervoze, alkohola, i posledice neredovne ishrane – zaključio je Nele Karajlić.

Predstavnik udruženja pacijenata koji su preživali srčani udar „Moja druga šansa” iz Beograda Slobodan Bogdanović jedan je od onih pacijenata kod kojeg je nastanak kardioloških problema bio povezan sa visokim LDL holesterolom.

- Još pre 25 godina sam saznao da imam familijarnu hiperholesterolemiju, koju sam nasledio od oca. Međutim, nisam se odgovorno ponašao, nisam uzimao terapiju. Pre godinu i po dobio sam jak napad angine pektoris, ali ni tada nisam otišao odmah kod lekara. Pošto je prošlo određeno vreme, lekari su jedino mogli da mi plasiraju stentove. Promenio sam način  ishrane, a terapiju uzimam redovno. Uključen sam i u kliničku studiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije za jedan inovativni lek za lečenje hiperholesterolemije, jer ga ne pokriva zdravstveno osiguranje, a koji se dobija dva puta godišnje injekcionim putem – kaže Slobodan.

LJ. Petrović