ХОЛЕСТЕРОЛ У КРВИ СВЕ ВЕЋИ ПРОБЛЕМ Неле Карајлић: ЖИВОТ сам мењао из КОРЕНА; Лоше навике и промена исхране неопходни

Међутим, кардиолози имају важан задатак да код болесника препознају промене у здравственом стању и лабораторијским анализама које повећавају ризик од срчаних обољења. Оваква стања се називају фактори ризика и ту спадају шећерна болест,

повишен холестерол, пушење, гојазност и друга придружена обољења. Кардиолог је тај који саветима и терапијом усмерава пацијента како да те факторе ризика уклони или држи под контролом – објашњава проф. др Милоје Томашевић из Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Правилна исхрана, смањење телесне тежине код гојазних и редовна физичка активност могу битно допринети нормализацији вредности ЛДЛ холестерола. Међутим, успех снижавања вредности холестерола у крви може да варира ако се пацијентима саветују само промена исхране и стила живота.

- Када су вредности холестерола превисоке или је пацијент прележао срчани удар, на ЛДЛ холестерол мора да се делује агресивније. Тада лекар најчешће прописује лекове из класе статина. Осим статина, доступне су и друге групе лекова који снижавају вредности ЛДЛ холестерола у крви. Веома је важна савремена терапија која успешно смањује ЛДЛ холестерол. Такође је и врло комфорна за пацијенте, јер се даје у облику поткожне ињекције једном у шест месеци. Надамо се да ће ова иновативна терапија ускоро бити доступна за пацијенте у нашој земљи о трошку Фонда за здравствено осигурање – истиче проф. др Томашевић.

И поред бројних доступних класа лекова, чини се да се лекари најтеже боре са поремећајима липида у крви. Доказ за то имамо из једног истраживања које је рађено у Србији на групи болесника који су прележали срчано обољење. Показало се да препоручене циљне вредности холестерола у крви достиже тек 18 одсто болесника, што је један од најнижих процената у Европи.

Наш познати рок музичар и писац Неле Карајлић такође је на тежи начин схватио да живот мора да мења из корена када су наступили срчани проблеми.

- Др Милоје Томашевић је био први који ме је 2011. примио у Ургентни центар. Тих година имао сам око 100 концерата годишње, најмање две кутије цигарета у џепу, изузетно стресан живот који је одговарао мом духу јер волим да путујем, да радим, али моје тело односно срце, није издржало. Имао сам срчаних поблема када сам био у пуној снази и на врхунцу каријере. На дохват руке су ми били Њујорк, Чикаго, Лондон, Москва, Токио. Цео свет ми је био под ногама и мислио сам да сам Супермен. Врло брзо и на груб начин сам схватио да нисам Супермен већ обично људско биће. Тај моменат када ми је срце рекло да је крај, био је уједно и моменат када сам морао да кренем неким другим путем. Тог 22.маја 2011. године мене је спасила интервенција др Томашевића и целе екипе која је била задужена за мене на клиници. Морате да знате колико можете, колико вам тражи срце, душа, разум, а колико ви тога објективно можете. Тај баланс између тога шта желите и колико можете чини нешто што можемо назвати срећом. Прва и основна ствар је да морамо да нађемо равнотежу, то је кључ. Престао сам да свирам и почео сам да пишем. Исто је узбуђење и лепо ми је. Престао сам да пушим. Самим тим што нисам толико путово, смањио се тај степен ризика односно конзумирање нервозе, алкохола, и последице нередовне исхране – закључио је Неле Карајлић.

Представник удружења пацијената који су преживали срчани удар „Моја друга шанса” из Београда Слободан Богдановић један је од оних пацијената код којег је настанак кардиолошких проблема био повезан са високим ЛДЛ холестеролом.

- Још пре 25 година сам сазнао да имам фамилијарну хиперхолестеролемију, коју сам наследио од оца. Међутим, нисам се одговорно понашао, нисам узимао терапију. Пре годину и по добио сам јак напад ангине пекторис, али ни тада нисам отишао одмах код лекара. Пошто је прошло одређено време, лекари су једино могли да ми пласирају стентове. Променио сам начин  исхране, а терапију узимам редовно. Укључен сам и у клиничку студију Универзитетског клиничког центра Србије за један иновативни лек за лечење хиперхолестеролемије, јер га не покрива здравствено осигурање, а који се добија два пута годишње ињекционим путем – каже Слободан.

Љ. Петровић