HOĆE LI NAS OPERISATI ROBOTI I PREGLEDATI KOMPJUTERI Jedno je sigurno - mišem do doktora

Izmenom Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u zdravstvu otvorena je mogućnost ubrzane i svrsishodnije upotrebe informacione i komunikacione tehnologije u zdravstvenim ustanovama. Ovim zakonom propisano je stvaranje Republičkog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, koji će povezati primarnu zdravstvenu zaštitu sa sekundarnom i tercijarnom, kao i privatnu i državnu praksu u svim oblastima.

Erecept i eBolovanje

Takođe, u sistemu su i Republički fond za zdravstveno osiguranje i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Registar lekova i medicinskih sredstava i registri licenciranih zdravstvenih radnika. Pored eRecepta i portala eZdravlje, dobićemo eBolovanje i eDosije. RIZIS je informaciona kičma gde se vrši prikupljanje, obrada i analiza svih podataka koji su u vezi sa zdravstvenom zaštitom na nivou države. Elektronski dosije je karton koji bi svako od nas trebalo da ima, gde se nalaze svi bitni podaci: ime prezime, broj zdravstvenog osiguranja, analize koje smo radili, istorije bolesti.

Kako će to da izgleda i jesmo li već stigli do budućnosti?

- Korišćenje veštačke inteligencije (AI) može da pomogne pružaocima zdravstvenih usluga u upravljanju podacima pacijenata i administrativnim poslovima, ali i u razvoju medicine i boljoj i pristupačnijoj zdravstvenoj nezi – kaže stručnjak za AI Miodrag Lazić iz IT manufakture. - Jedna od najperspektivnijih primena veštačke inteligencije u zdravstvu jeste analiza medicinskih snimaka. Algoritmi veštačke inteligencije mogu analizirati medicinske snimke, poput rendgenskih snimaka, CT snimaka i MRI snimaka, kako bi identifikovali nepravilnosti, poput tumora ili drugih bolesti. Veštačka inteligencija takođe može biti korišćena za praćenje pacijenata i predviđanje njihovih zdravstvenih ishoda. Na primer, algoritmi veštačke inteligencije mogu analizirati podatke sa pametnih satova, kako bi pratili vitalne znakove pacijenata i detektovali rane znake problema. Ovo može pomoći u sprečavanju razvoja ili pogoršanja zdravstvenih problema, smanjujući potrebu za hospitalizacijom.

Mašine u grudima

Ako vam je teško da ovo zamislite, samo se setite kosmonauta, čiji život direktno zavisi od praćenja zdravstvenog stanja na daljinu i obradu tih podataka. Ako nemate toliko mašte, sigurno imate nekog u blizini s pejsmejkerom. Oni savremeni danas imaju i sistem upozorenja ne samo pacijenta, već i zdravstvene ustanove, a sličan tome je i loop recorder koji nadgleda srčani ritam i povezan je s klinikom. Može se aktivirati i uz pomoć uređaja koji se nosi kao privezak, a srčani ritam se neprekidno snima. Zvuči strašno? Možda, ali zamislite koje su sve mogućnosti u razvoju lekova. Uz nadzor nad vašim kartonom i dijagnostikom, farmaceutske kompanije mogle bi da “iskroje” lek prema vašem zdravstvenom stanju i dosadašnjem lečenju, uzimajući u obzir stepen oboljenja, alergije, prethodne bolesti, genetiku. Takvi lekovi već postoje kad je onkologija u pitanju, ali se, kao i svuda, postavlja pitanje zaštite podataka.

Kada je reč o povezivanju domaćeg zdravstvenog sistema s početka priče, iako se već duže na njemu radi, posao je daleko od završenog: Domovi zdravlja nisu međusobno povezani, dok bolnice, osim osnovnih podataka s lične karte, i dalje nemaju uvid u karton pacijenta, te on mora da nosi papirni izveštaj izabranom lekaru. Takođe, ni bolovanje se do sada nije otvaralo onlajn, a ako imate sreću da ste se lečili u Vojvodini, a sad živite u drugom delu Srbije, morate proći kroz trnje zvano komisija RFZO, samo da biste otišli na kontrolu. Svi ti problemi trebalo bi, bar je tako zamišljeno, da odu u istoriju. I ne samo oni…

- Veštačka inteligencija može smanjiti čuvene liste čekanja i optimizovati raspored osoblja. Na primer, može analizirati podatke pacijenata kako bi predvidela koji će mu specijalista i lekovi trebati, omogućavajući zdravstvenim ustanovama efikasniju raspodelu resursa - poručuje Miodrag Lazić.

Ne zaboravimo ni telemedicinu, koju je Ministarstvo zdravlja već najavilo kroz projekat “Teleordinacija”. Doktora možete potražiti onlajn, a on će vas „pregledati”, odnosno pogledaće zdravstveni karton, laboratorijske nalaze, odrediti i upisati eventualnu terapiju na vašu zdravstvenu karticu, napisati uput, ako je potrebno, pa i otvoriti bolovanje. Ni to nije sve.

Platforma eZdravlje već ima nekoliko hiljada korisnika. Na njoj su podaci o pacijentu još od 2012. godine, vaše zdravstveno stanje, izveštaji, krvna grupa… Uveden je takođe i eRecept, jer se pre njega u Srbiji godišnje ispisivalo oko 60 miliona papirnih recepata, koji su posle, po slovu zakona, morali u arhivama da budu čuvani najmanje pet godina.

- Alati za telemedicinu, pokretani veštačkom inteligencijom, mogu proširiti pristup zdravstvenim uslugama, posebno u ruralnim ili nedovoljno pokrivenim područjima – kaže Lazić. - Na primer, četbotovi mogu da pruže osnovne medicinske konsultacije i trijažu pacijenata na osnovu njihovih simptoma, omogućavajući pacijentima da dobiju negu na daljinu bez potrebe za putovanjem do medicinskih objekata.

Ovo je slično četbotovima na sajtu banke ili help desku programa koji koristite, ako prijavljujete neki problem. Pitanjima po sistemu eliminacije i uvidom u vaše podatke, upoređivanjem sa slučajevima u svetu, AI će moći da uspostavi pravilnu dijagnozu i prepiše vam odgovarajuću terapiju.

- AI sistemi već se koriste za rešavanje komplikovanih slučajeva genetski uzrokovanih bolesti i razvoj individualizovanih lekova, a njihov pristup svim naučnim radovima omogućava pravi uvid u napredak medicine i povezivanje do sada nepovezivog – poručuje Miodrag Lazić. – Mogućnosti su zapravo skoro neograničene.

Ivana Radoičić